Spektakularna istorija filma „Westworld“

Film „Westworld“, reditelja Majkla Krajtona, obeležava svoj 50. rođendan 21. novembra. Ova kultna naučnofantastična priča je pokazala kako visoko konceptualni filmovi mogu biti vozilo za društvenu kritiku. „Westworld“ je sjajno pomešao žanrove filma, uzimajući u obzir gledaočevo postojeće znanje o dobro poznatim narativnim konvencijama i igrajući se s njima dok fantazija postaje noćna mora.

Radnja filma se odvija u tematskom parku gde posetioci, u ovom slučaju protagonisti Peter (Richard Benjamin) i John (James Brolin), mogu ući u simuliran svet fantazije – Pompeju, Srednji vek ili Divlji Zapad. Jednom tamo, mogu ostvariti svoje najluđe fantazije, čak i imati seks sa sintetičkim igračkama koje naseljavaju te svetove.

Ideja koja pokreće film nažalost krene po zlu kada se kompjuterski virus izmakne kontroli i androidi postanu oslobođeni bezbednosnih protokola koje su im programirane. Uzavrela horor klimaksa se dešava kada se Petar progoni parkom od strane zlokobnog revolveraša (Yul Brynner).

Film nije savršen. „Westworld“ je bio rediteljski debi Majkla Krajtona i to se vidi – isto kao što su vidljivi ograničeni rokovi snimanja i štedljiv budžet nametnut od strane MGM studija, koji je bio poznat u to vreme po lošem upravljanju projektima i rediteljima.

U poređenju sa nekim drugim zapaženim filmovima koji su izašli iste godine, poput remek-dela Viljam Frikina „Isijavanje“ (The Exorcist), zastrašujuće priče Nikolas Roga „Ne gledaj sada“ (Don’t Look Now) i sigurne ruke Klinta Istvuda „Na oštrici“ (High Plains Drifter), „Westworld“ ima estetiku B-filma.

Međutim, to je nadmašeno izvanrednom izvedbom koju je pružio Jul Brynner, kao i visokim konceptom koji je kasnije preuzeo holivudski sistem. Film je takođe bio inspiracija za ambicioznu adaptaciju koju je napravila HBO 2016. godine.

Umetnosti sklapanja i iskrivljavanja žanrova

„Westworld“ je uspešno pomešao naučnu fantastiku sa drugim žanrovima. U tom smislu, bio je pionirski film koji je maksimalno iskoristio svoja ograničenja zahvaljujući veoma uticajnoj imaginaciji Krajtona i postmodernom genijalnom odabiru i izvođenju Brynnera.

Današnje filmsko platno je preplavljeno meta-tekstualnim referencama – trenucima kada film pravi kritički komentar na sebe ili drugi film. To je nedavno ilustrovano povratkom Majkla Kitona u ulozi Betmena u filmu „Blesak“ (The Flash). Ali kada je „Westworld“ bio objavljen, takve kreativne odluke su bile nove i sveže.

Android revolveraš kojeg glumi Brynner nosi kostim koji je gotovo identičan onome koji je nosio u filmu „Veliki sedmorac“ (The Magnificent Seven) iz 1961. godine. Ta odluka dramatično doprinosi tematskim pitanjima filma – zasićenost potrošačkom kulturom i postmodernom tendencijom prema ponavljanju, simulaciji i klišeu.

Simulirane scene u samom tematskom parku su zasnovane na klišejima iz filmskih trenutak. Tri postavke u koje mogu ući plaćeni posetioci predstavljaju filmske žanrove: srednjevekovna simulacija, „mač i sandale“ rekreacija Rimskog carstva i naslovni vestern.

Kada je „Westworld“ bio objavljen, svaki od tih žanrova (srednjovekovna istorija, rimska epika i vestern) su već prošli svoje najveće dane, kako u popularnosti, tako i u uspešnosti na bioskopskim blagajnama. Njihovo korišćenje produbljuje komentar filma o savremenom Holivudu – da je ostao bez originalnih ideja i da samo profitira na nostalgiji.

„Westworld“ i veštačka inteligencija

Iako su drugi filmovi, poput Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ iz 1968. godine, istraživali koncept rane veštačke inteligencije u to vreme, „Westworld“ je to učinio na najpristupačniji način. Njegov uticaj je jasan u kasnijim filmovima, poput „Terminatora“ (1984), „Matriksa“ (1999) i nedavno „M3GAN“ (2023).

Krajton je kasnije ponovo istražio ideju tematskog parka koji postaje opasan zbog prometejske ljudske strasti u svom romanu „Džurasički park“ iz 1990. godine. Stiven Spilbergova adaptacija tog roman