Некатегоризовано

Analiza retakcija naučnih radova – Broj povučenih tekstova raste, šta o tome znamo?

Summary

U našem istraživanju o retakcijama naučnih radova, došli smo do zapanjujućeg podatka. Naime, broj povučenih ili povučenih tekstova vezanih za COVID-19 premašio je brojku od 375. Ovo otkriće nas je navelo na istraživanje opšteg stanja retakcija u nauci, te smo […]

Analiza retakcija naučnih radova – Broj povučenih tekstova raste, šta o tome znamo?

U našem istraživanju o retakcijama naučnih radova, došli smo do zapanjujućeg podatka. Naime, broj povučenih ili povučenih tekstova vezanih za COVID-19 premašio je brojku od 375. Ovo otkriće nas je navelo na istraživanje opšteg stanja retakcija u nauci, te smo se iznenadili saznanjem da je u The Retraction Watch bazi podataka registrovano više od 44.000 retakcija radova. Ova baza je sada deo Crossref platforme i svakodnevno raste.

Interesantno je da se Retraction Watch Hijacked Journal Checker sada pohvalno može pohvaliti sa preko 200 naslova časopisa koji su povezani sa povučenim radovima. Pored toga, ne možemo da ne pomenemo i našu tabelu najviše povučenih radova, kao i leaderboard autora sa najviše retakcija.

Ali šta se još dešavalo u svetu nauke? Otkrili smo intrigantan slučaj u kome se sumnja da je „zvezda neurologije“ manipulisala podacima koji podržavaju jedno veliko istraživanje o moždanom udaru, kao i istraživanje o Alchajmerovoj bolesti. Ovakve manipulacije podacima dovode u pitanje integritet istraživanja i potencijalne implikacije na dalji razvoj nauke.

Takođe, veštačka inteligencija (AI) je postala predmet naše pažnje jer je sve više preplavljena „lažnim naučnim“ radovima. Nova alatka omogućava prepoznavanje takvih tekstova, ali se postavlja pitanje – ko je objavio te radove i da li već postoje mehanizmi za njihovo otkrivanje i zabranu?

Transparentnost u istraživanju je takođe jedna od ključnih tema. Analizirajući upotrebu ChatGPT-a, istraživači su otkrili razlike u priznavanju autorskih prava u zavisnosti od discipline i geografskog porekla. Ovo ukazuje na potrebu za boljom regulacijom priznavanja korišćenja tehnoloških alata u naučnim radovima.

U mnogim zemljama se takođe raspravlja o finansiranju nauke i kako to utiče na njen dalji napredak. Ova pitanja su posebno aktuelna u Australiji, gde se razmišlja o uspostavljanju tela za regulisanje istraživanja.

Kao što vidimo, retakcije naučnih radova predstavljaju ozbiljan problem u nauci. One ukazuju na potrebu za većom transparentnošću, strožim mehanizmima kontrole i boljom regulacijom. Samo kroz ove korake možemo očekivati napredak u oblasti naučnog istraživanja i njegovu pouzdanost.

FAQ:

Q: Koliko naučnih radova je do sada povučeno?
A: Prema podacima iz The Retraction Watch baze, do sada je povučeno više od 44.000 naučnih radova.

Q: Da li je veštačka inteligencija korišćena za pisanje lažnih naučnih radova?
A: Da, veštačka inteligencija je sve više korišćena za generisanje lažnih naučnih radova, a nova alatka omogućava prepoznavanje takvih tekstova.

Q: Ko je prouzrokovao retakciju naučnih radova vezanih za COVID-19?
A: Tačan uzrok retakcija ovih radova nije naveden, ali je jasno da su neki od faktora bili neispravni podaci ili neproverene tvrdnje.

Q: Kako se može poboljšati transparentnost u naučnom istraživanju?
A: Jedan od načina da se poboljša transparentnost je kroz bolju regulaciju priznavanja korišćenja tehnoloških alata u naučnim radovima, kao i implementaciju strožih mehanizama kontrole.

Q: Kako finansiranje utiče na napredak u nauci?
A: Finansiranje ima ključnu ulogu u napretku nauke. Mnoge zemlje se trenutno bave pitanjem boljeg finansiranja istraživanja kako bi se osiguralo održavanje kvaliteta i integriteta naučnog rada.