Dominacija velikih tehnoloških kompanija u veštačkoj inteligenciji

Ovaj vikend je vest da je Microsoft praktično „preuzeo“ Open AI postala centralna tema u svetu veštačke inteligencije, pošto su dva ključna izvršna direktora ove startap kompanije pridružila Microsoftu nakon prevrata na odboru koji je smenio CEO-a Open AI Sam Altmana. Satya Nadella, izvršni direktor Microsoft-a, već je povezao Open AI sa Microsoft-ovom infrastrukturom za poslovnu obradu podataka, čime je ovaj startup vredan 80 milijardi dolara postao, na mnogo načina, zavisan od ovog giganta osnovanog 1975. godine od strane Bila Gejtsa i Pola Alena. Za mnoge posmatrače, potez Nadelle da iskoristi krizu Open AI-a izgleda kao genijalan udarac.

Bez obzira na to kako se stvari na kraju budu odvijale, ova priča pokazuje u kojoj meri su velike tehnološke kompanije sa ogromnim resursima, kako kompjuterskim tako i finansijskim, dominirajuće u svetu veštačke inteligencije. Velike kompanije poput Microsoft-a, Google-a, Amazon-a i Meta-a nalaze se u strateškom položaju koji im omogućava da određuju pravila igre.

Ova realnost je istražena u novom izveštaju Open Markets Instituta i Centra za novinarstvo i slobodu Open Markets-a koji „pokazuje kako samo nekoliko velikih tehnoloških kompanija – iskorišćavajući postojeću monopolističku moć i agresivno pridobijajući druge aktere – već ima poziciju da kontroliše budućnost veštačke inteligencije i da uveliča mnoge od najvećih problema digitalnog doba.“ Autori izveštaja – Barry Lynn, Max von Thun i Karina Montoya iz Instituta Open Markets, predlažu dublje istraživanje „već postojećih moći, struktura i ponašanja korporacija koje kontrolišu osnovne tehnologije i kapacitete na kojima se zasniva veštačka inteligencija.“

Izveštaj je objavljen pre događaja koji će se održati 15. novembra, koje organizuju Institut Open Markets i Institut AI Now u Vašingtonu. Tokom ključnog razgovora na događaju, Federalni trgovinski komesar Alvaro Bedoya izrazio je zabrinutost zbog koncentracije tržišta i veštačke inteligencije, ističući da velike tehnološke kompanije sprovode vertikalnu integraciju u okviru koje poseduju ili kontrolišu ogromnu većinu resursa neophodnih za dominaciju, od poluprovodnika do infrastrukture za cloud computing, osnovnih modela i korisničkog interfejsa.

„Donedavno, samo su neki akteri na tržištu imali ove osnovne modele, podatke, infrastrukturu i korisničke interfejse“, rekao je komesar Bedoya.

Izveštaj Instituta Open Markets pruža neke podatke koji demonstriraju ovu vertikalnu integraciju u praksi. Autori su utvrdili da Google, Amazon i Microsoft „kontrolišu više od dve trećine globalnog tržišta cloud computing-a vrednog 600 milijardi dolara (mereno po godišnjem prihodu), obezbeđujući ovim korporacijama pristup računarskim mogućnostima i kapacitetima skladištenja na koje nijedan drugi akter nema pristup.“ Posebno zabrinjavajuće je što ove iste kompanije značajno investiraju u razvoj osnovnih modela (kao što je Microsoft-ova investicija u Open AI) jer to stvara okruženje u kojem ove kompanije mogu preferencijalno tretirati svoje usluge.

Čak i sa čipovima koji napajaju računarske resurse u oblaku neophodne za razvoj modela veštačke inteligencije, čini se da se razvijaju monopoli. Izveštaj primećuje da Nvidia sada uživa „gotovo monopol na dizajniranje čipova za obuku velikih modela veštačke inteligencije“. Ti čipovi se zatim proizvode od strane Taiwanskog proizvođača poluprovodnika Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), koji ima udeo na tržištu od 90%, čak i dok i Amazon, Google i Meta takođe razvijaju interne sposobnosti za proizvodnju čipova kako bi lideri u svetu veštačke inteligencije.

Tokom popodnevnog razgovora na događaju koji se održavao 15. novembra, Doha Mekki, potpredsednica Državnog tužilaštva za antimonopolska pitanja u Ministarstvu pravde, iznela je svoj stav o mogućnosti korišćenja antimonopolskog zakona za suočavanje sa nastajajućom oligopolom u veštačkoj inteligenciji. Ponavljajući Bedoyine brige o vertikalnoj integraciji na tržištu veštačke inteligencije, Mekki je rekla da određene kompanije – posebno one sa jakim prisustvom u oblastima kao što su pretraga interneta i cloud computing – mogu iskorišćavati postojeću monopolističku moć prilikom ulaska u tehnologije veštačke inteligencije. Ona je istakla da je neophodno sagledati potencijalne štetnosti takve koncentracije iz svežeg ugla.

„Ako ste zarobljeni u paradigmi koja vidi konkurenciju kao konkurenciju koja ima smisla u industrijama tradicionalnog tipa, tada ćete verovatno promašiti neke od stvarnih štetnosti koje se javljaju u platformskim industrijama ili određenim vrstama tržišta rada, gde znamo da možemo da vidimo stvarne štetnosti koje antimonopolski zakoni treba da reše“, rekla je Mekki.

S tim u vezi, potpredsednica tužiteljstva bila je uverena da antimonopolski alati mogu biti korisni u suočavanju sa veštačkom inteligencijom i podstakla ljude u sali da se ne zadovolje monopolima koje je nazvala „autokratima trgovine“, koristeći izraz senatora Džona Šermana, po kome se prvi američki antimonopolski zakon i naziva.

Izveštaj Instituta Open Markets pruža konkretne političke preporuke za suočavanje sa oligopolom i anti-kompetitivnim praksama u veštačkoj inteligenciji. Među njima su:

– Prepoznati da podaci prikupljeni od strane velikih tehnoloških kompanija treba da budu smatrani ključnim uslugama, i uspostaviti režim javnog interesa koji će upravljati pristupom tim podacima.
– Blokirati buduće spajanja i akvizicije kojima se dodatno učvršćuju veliki tehnološki divovi kao „čuvari“ u veštačkoj inteligenciji.
– Prepoznati cloud computing kao ključnu infrastrukturu i sprečiti istu kompaniju da kontroliše cloud computing i njegove aplikacije nižeg nivoa. Takođe, izveštaj takođe preporučuje regulisanje cloud computing-a kao javne usluge.

Da bi se ove preporuke sprovele, donosioci odluka moraju biti spremni da pređu preko pomame za veštačkom inteligencijom i suoče se sa nastajućim monopolima u lancu snabdevanja veštačkom inteligencijom. Prvi korak ka rešavanju ovih problema je spremnost da se sazna o korporativnim odnosima koji leže u osnovi razvoja veštačke inteligencije. Komesar Bedoya je upravo tome posvetio pažnju trenutno.

„Sigurno pokušavam da shvatim vodeće modele, kako oni funkcionišu, šta ulazi u njih u pogledu podataka, šta ulazi u njih u pogledu računarske moći“, rekao je komesar Bedoya.