Autonomous Weapons and the Future of Warfare

Analitičari tvrde da veštačka inteligencija (AI) ima sposobnost da revolucionizuje ratovanje, kao što su to naprimer učinili barut i atomska bomba. To bi učinilo ljudska neslaganja nezamislivo različitim – i mnogo smrtonosnijim.

Pred samit Kineza Si Đinpinga i američkog predsednika Džoa Bajdena, bilo je sugestija da će se ova dva čoveka složiti da zabrane smrtonosno autonomno oružje.

Na sastanku se činilo da se nije postigao takav sporazum, ali stručnjaci kažu da je to ključna tema koja već menja oružani sukob – i menja takmičenje za globalnu dominaciju.

Posmatrači kažu da Peking masivno ulaže u AI, do te mere da bi uskoro mogao promeniti ravnotežu moći u Aziji-Pacifiku, a možda i šire.

To ima duboke implikacije za svetski poredak koji je dugo dominirala Sjedinjene Američke Države.

„Ovo ne govori o jezičkoj teskobi da više nismo dominantna sila na svetu; radi se o rizicima života u svetu u kojem Kineska komunistička partija postaje dominantna sila“, navodi se u izveštaju panela stručnjaka kojim predsedava bivši predsednik Google-a Eric Šmid.

Evo nekih mogućih primena AI u umetnosti ratovanja.

Autonomno oružje

Roboti, bespilotne letelice, torpedi… svrste oružja može biti transformisana u autonomne sisteme, zahvaljujući sofisticiranim senzorima koje kontrolišu AI algoritmi koji omogućavaju računaru da „vidi“.

Autonomija ne znači da će oružje „ući ujutru da se probudi i odlučiti da započne rat“, kaže Stjuart Rasel, profesor računarstva na Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju.

„To znači da ima sposobnost da locira, odabere i napadne ljudske ciljeve ili ciljeve koji sadrže ljudska bića bez ljudske intervencije.“

Killer roboti iz naučnofantastičnih distopija su očigledan primer, ali možda ne i vrlo praktičan.

„Tu su i ljudi istraživali, ali po mom mišljenju, to je najmanje korisna stvar“, dodaje Rasel.

Većina oružja se još uvek nalazi u fazi ideje ili prototipa, ali rat Rusije u Ukrajini pružio je uvid u njihov potencijal.

Dronovi koji se upravljaju na daljinu nisu novost, ali postaju sve nezavisniji i koriste ih obe strane, oteravajući ljude pod zemlju u potrazi za utočištem.

To bi mogla biti jedna od najvećih trenutnih promena, prema Raselu.

„Verovatna posledica postojanja autonomnog oružja je da će biti presuda za bilo koga ko je vidljiv bilo gde na bojnom polju.“

Autonomno oružje ima nekoliko potencijalnih prednosti za napadajuću vojsku: može biti efikasnije, verovatno se jeftinije proizvodi i uklanja teške ljudske emocije poput straha ili besa iz ratnih situacija.

Ali ove prednosti pokreću etička pitanja.

Na primer, ako su toliko jeftini i laki za pravljenje, ne postoji gotovo nikakvo ograničenje u snazi protivnika koju napadač može upotrebiti, kaže Rasel.

„Ako želim da uništim ceo grad ili celu etničku grupu, jednostavno mogu da lansiram milijon njih istovremeno“, dodaje on.