Revolucija veštačke inteligencije u zdravstvenim organizacijama: Pitanja koja lideri moraju postaviti

Veštačka inteligencija (VI) ima ogroman potencijal da transformiše zdravstvenu negu. Može brzo pregledati hiljade medicinskih snimaka kako bi pronašla tumore, analizirati ogromne količine podataka kako bi identifikovala pacijente koji su u riziku od krize, pomoći u organizaciji komplikovanog rasporeda operacija i tumačiti podatke iz pacijentovih kartona kako bi procenila kvalitet pružene nege.

Ali, kako VI sve više postaje prisutna svuda, od potpuno novih aplikacija do nadogradnji postojećih, kako je najbolje uključiti VI u svakodnevne operacije ili kliničku negu? Kako organizacija može osigurati da su njeni podaci dovoljno kvalitetni da zadovolje zahteve VI? Kako obučiti osoblje da efikasno interaguje sa ovakvim aplikacijama i iskoristi njihove mogućnosti kako bi olakšalo svoj rad i poboljšalo kvalitet i performanse? Šta ako aplikacije ponašaju na neočekivane načine? Koja je najbolja ravnoteža između VI i ljudskog prosuđivanja?

Ovo su samo neka od pitanja sa kojima će se suočiti svaki lider u zdravstvenoj nezi i neće im se lako moći naći brze odgovore.

Učenje kako postaviti prava pitanja
Organizacije obično neće biti odgovorne za kreiranje sopstvenih aplikacija VI. Većina VI će biti ugrađena u gotov proizvod, koji lideri treba da procene pri donošenju odluke o kupovini i implementaciji. Formalni program obuke o VI može im pomoći da shvate osnovne koncepte, postave prava pitanja i izbegnu prevare sa tehničkim terminima.

Razmislite o sledećem scenariju: Prodavac tvrdi da njihov sistem VI može otkriti najranije znake raka pluća na rentgenskim snimcima sa stopom uspešnosti od 95%. Takva mogućnost bi mogla zameniti niskodozne CT skenove, koji su trenutni standard nege, rentgenskim snimcima sa pola manjim troškovima uz poboljšanu tačnost. Zvuči neverovatno, ali postavimo neka pitanja.

Pitanje br. 1: „Da li su radiolozi pregledali rentgenske snimke na kojima je vaša VI učila?“ Drugim rečima, da li su ljudi potvrdili podatke korištene za obuku programa?
Pitanje br. 2: „Da li je ta stopa uspešnosti od 95% dobijena na skupovima za obuku ili testiranje?“ Drugim rečima, da li VI može tačno primeniti ono što je naučila u treningu na rentgenske snimke koje nije videla pre? Ili pati od onoga što stručnjaci za VI nazivaju „preterano prilagođavanje“, tako da je tačna samo 80% vremena kada vidi nove podatke? (Ovo pitanje može upozoriti prodavca da uobičajene tehničke fraze neće upaliti kod ovog kupca.)
Pitanje br. 3: „Da li se vaša VI oslanja na informacije koje inače nemamo?“ Drugim rečima, da li joj je potrebno savršen i potpun skup podataka o svakom pacijentu da bi funkcionisala kako je obećano? Ili može da se nosi sa stvarnim svetom? (Kada ne može, to se naziva „curenje treninga“.)

Naravno, tim za nabavke će postaviti ista pitanja koja bi postavili o bilo kojem softveru: „Ko ga trenutno koristi, koja je njihova povratna informacija o uloženom, i mogu li dobiti njihove kontakt informacije?“ I kada kontaktiraju referentne sajtove, mogu koristiti svoja znanja o VI da procene iskustva drugih organizacija u skladu sa zahtevima njihove sopstvene organizacije.

Formalno razumevanje VI takođe može pomoći liderima da aktivno planiraju usvajanje ove tehnologije, umesto da samo odobre ili odbiju opcije koje predstavljaju prodavci. Mogu pretražiti specifične mogućnosti koje mogu rešiti njihove poslovne i kliničke izazove u organizaciji i znaju kako da identifikuju najbolje rešenje kada više izvora nudi te mogućnosti. Mogu proceniti da li je u interesu njihove organizacije da direktno investiraju u razvoj VI ili da budu ispitno mesto za novu aplikaciju.

Upravljanje VI
Kako VI ulazi u sve vrste administrativnih i kliničkih aplikacija, lako je da je uvedemo parcijalno, ponekad čak i bez potpune svesti o tome gde se nalazi i kako funkcioniše. Nepripremljena organizacija rizikuje suočavanje sa kritičnim pitanjima bez pripreme. Kada preporuka za tretman VI nije ista kao preporuka lekara, koja politika određuje najbolji put za pacijenta i najmanji rizik od odgovornosti za organizaciju? Da li je moguće da preporuke zasnovane na VI diskriminišu određene vrste pacijenata – možda preporučujući „čekaj i vidi“ kada je potrebna agresivnija nega, jer je VI trenirana na skupovima podataka koji nisu obuhvatili dovoljno takvih pacijenata? Da li VI postavlja prioritete za resurse koji nisu u skladu sa potrebama i ciljevima organizacije?

Ova etička, pravna i praktična pitanja, i mnoga druga, treba razmotriti u ranim fazama usvajanja VI. Lideri ne mogu predvideti sve probleme koji mogu nastati, ali kroz obuku možemo iskoristiti iskustva prvih usvajanja kako bismo dobili znatnu prednost i razgovore sa drugim liderima čije su organizacije u sličnoj situaciji.

FAQ:

1. Šta je veštačka inteligencija (VI)?
Veštačka inteligencija (VI) je grana računarske nauke koja se bavi stvaranjem računarskih sistema koji mogu obavljati zadatke koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju.

2. Zašto je važno pitati prava pitanja pri implementaciji VI u zdravstvene organizacije?
Postavljanje pravih pitanja pomaže organizacijama da razumeju ograničenja i potencijalne probleme VI sistema u zdravstvenim okruženjima, kako bi donosile informisane odluke.

3. Kako se može naučiti o veštačkoj inteligenciji?
Formalni programi obuke o višestrukoj inteligenciji, kao što su online kursevi ili studijski programi, pružaju osnovna znanja o konceptima i primenama VI.

4. Kakav je odnos između veštačke inteligencije i ljudske prosudbe u zdravstvu?
Pitanje balansa između veštačke inteligencije i ljudske prosudbe je važno jer zdravstvene organizacije moraju proceniti kako obe tehnike mogu doprineti postizanju najboljih rezultata za pacijente.

5. Koji je značaj upravljanja VI u zdravstvu?
Efikasno upravljanje VI omogućava organizacijama da postavljaju politike, pravila i smernice kako bi se osiguralo odgovorno i etično korišćenje ove tehnologije, što je od vitalnog značaja za negu pacijenata i bezbednost organizacije.