Analiza upotrebe generativne veštačke inteligencije među studentima

Kada je ChatGPT pušten u prodaju u novembru 2022. godine, izazvao je mnoge razgovore i moralne panike. Ove panike su se uglavnom fokusirale na uticaj generativne veštačke inteligencije (AI) na informaciono okruženje. Ljudi su zabrinuti da AI chatbotovi mogu negativno uticati na integritet kreativnih i naučnih radova, posebno jer mogu stvarati tekstove i slike koje liče na ljudske.

ChatGPT je generativni AI model koji koristi mašinsko učenje. Stvara odgovore koji liče na ljudske, obučen je da prepoznaje obrasce u podacima. Iako se čini da model vodi prirodan razgovor, on referiše na ogromnu količinu podataka i izvlači karakteristike i obrasce kako bi generisao koherentne odgovore.

Jedan sektor u kojem je povećanje upotrebe AI, poput ChatGPT, izazvalo zabrinutost je visoko obrazovanje. Neke od ovih zabrinutosti se odnose na etiku i integritet u nastavi, učenju i proizvodnji znanja.

Mi smo grupa akademika iz oblasti medija i komunikacije, koji predaju na univerzitetima u Južnoj Africi. Želeli smo da razumemo kako studenti koriste generativnu AI i AI alate u svojoj akademskoj praksi. Sproveli smo online anketu među undergraduate studentima na pet univerziteta u Južnoj Africi: Univerzitetu u Kejptaunu, Univerzitetu Poluostrva Tehnologije, Univerzitetu Stelenboš, Univerzitetu Rouds i Univerzitetu Vitvotersrand.

Rezultati sugeriraju da moralne panike koje prate korišćenje generativne AI nisu opravdane. Studenti se ne preterano fokusiraju na ChatGPT. Ustanovili smo da studenti često koriste AI alate u svrhu angažovanog učenja i da imaju kritičko i nijansirano razumevanje ovih alata.

Ono što može više zabrinjavati sa aspekta nastave i učenja je činjenica da, osim korišćenja AI alata za pojašnjenje koncepata, studenti ih koriste i za generisanje ideja za zadatke ili eseje ili kada se osete zaglavljenim na određenoj temi.

Analiza podataka

Anketu je popunilo 1.471 studenata. Većina je imala engleski kao maternji jezik, zatim isiXhosa i isiZulu. Većina ispitanika su bili studenti prvog stepena. Najviše ispitanika je bilo upisano na fakultete humanističkih nauka, zatim prirodnih nauka, obrazovanja i komercijalnih nauka. Iako je anketa manje uravnotežena ka studentima prvog stepena humanističkih nauka, pruža korisne pokazatelje rezultata kako bi edukatori istražili nova područja.

Pitali smo studente da li su koristili pojedinačne AI alate, navodeći neke od najpopularnijih alata u nekoliko kategorija. Naša anketa nije istraživala stavove ili politiku predavača prema AI alatima. To će biti ispitano u sledećoj fazi našeg istraživanja, koje će uključivati fokus grupe sa studentima i intervjue sa predavačima. Naše istraživanje nije bilo usmereno samo na ChatGPT, iako smo pitali studente o korišćenju ovog specifičnog alata. Istraživali smo široku upotrebu AI tehnologija kako bismo dobili uvid u to kako studenti koriste ove alate, koje alate koriste i gde se ChatGPT uklapa u ove prakse.

Ovo su ključni rezultati:

41% ispitanika je navelo da pretežno koristi laptop za svoj akademski rad, zatim smartfon (29.8%). Samo 10.5% koristi desktop računar, a 6.6% koristi tablet.
Studenti obično koriste niz drugih AI alata u odnosu na ChatGPT, uključujući alate za prevod i referenciranje. Što se tiče korišćenja online asistenata za pisanje poput Quillbota, 46.5% ispitanika je navelo da koristi takve alate kako bi poboljšali svoj stil pisanja za zadatak. 80.5% je navelo da su koristili Grammarly ili slične alate kako bi im pomogli da pišu na odgovarajućem engleskom jeziku.
Manje od polovine ispitanika (37.3%) je reklo da su koristili ChatGPT da odgovore na pitanje eseja.
Studenti su priznali da AI alati mogu dovesti do plagijarizma ili uticati na njihovo učenje. Međutim, takođe su naveli da ne koriste ove alate na problematičan način.

Ispitanici su pretežno bili pozitivni u vezi potencijala digitalnih i AI alata da im olakšaju napredak kroz univerzitet. Naveli su da ovi alati mogu pomoći u: pojašnjenju akademskih koncepata; formiranju ideja; strukturiranju eseja; poboljšanju akademskog pisanja; štednji vremena; proveri pravopisa i gramatike; pojašnjavanju instrukcija za zadatke; pronalaženju informacija ili akademskih izvora; sažimanju akademskih tekstova; vođenju studenata čiji maternji jezik nije engleski da poboljšaju svoje akademsko pisanje; učenju za test; boljem parafraziranju; izbegavanju plagijarizma; i boljem referenciranju.
Većina studenata koji su smatrali da su ovi alati korisni za proces učenja koriste alate poput ChatGPT-a kako bi pojasnili koncepte vezane za svoje studije, koje nisu u potpunosti razumeli ili su smatrali da nisu adekvatno objašnjeni od strane predavača.

Angažovano učenje

Naročito nas je zanimalo saznati da studenti često koriste generativne AI alate za angažovano učenje. To je obrazovni pristup u kojem su studenti odgovorni za sopstveno učenje. Oni aktivno razvijaju veštine razmišljanja i učenja i strategije i formulišu nove ideje i razumevanje kroz razgovore i kolaborativni rad.

Kroz korišćenje AI alata, studenti mogu prilagoditi sadržaj kako bi se bavili svojim specifičnim sposobnostima i slabostima, kako bi imali bogatije iskustvo učenja. AI alati takođe mogu biti vrsta personalizovanog „tutora“ sa kojim imaju „razgovore“ kako bi im pomogli da razumeju teške koncepte.

Zabrinutosti o tome kako AI alati potencijalno narušavaju akademsko vrednovanje i integritet su opravdane. Međutim, oni koji rade u visokom obrazovanju moraju shvatiti važnost uzimanja u obzir perspektiva studenata kako bi radili na novim smernicama procenjivanja i učenja.

Potpisnici punog izveštaja članka su Marenet Jordaan, Admire Mare, Job Mwaura, Sisanda Nkoala, Alette Schoon i Alexia Smit.