Novi zakoni o privatnosti i veštačkoj inteligenciji: EU i SAD

Novembar 17, 2023 – Veštačka inteligencija (VI) se oslanja na ogromne količine podataka, često prikupljenih putem procesa skupljanja podataka. Međutim, ovi podaci mogu sadržati osetljive informacije, čime se uvodi mogućnost da se privatni podaci pojedinaca otkriju u izlazima generisanim od strane VE. Zakoni o privatnosti su se pojavili kao osnovni mehanizam za ublažavanje inherentnih rizika povezanih sa ulogom VE u donošenju odluka koje nose pravne i društvene implikacije.

Novi zakoni nastoje da obezbede odgovorno korišćenje ličnih podataka od strane VE, stavljajući naglasak na davanje pojedincima mogućnosti da kontrolišu sopstvene podatke kada se koriste u procesima automatskog donošenja odluka. Kao rezultat toga, ovi novi pravni okviri takođe nameću nove odgovornosti organizacijama i zahtevaju procenu i usklađivanje. Kompanije koje integrišu veštačku inteligenciju trebaju biti svesne specifičnih zahteva stipulisanih od strane relevantnih zakona koji se odnose na njihove operacije.

U narednim odeljcima će biti dat pregled postojećih zakona o privatnosti i njihovog preseka sa novim zakonima o VE u dve prominentne vlade: Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Prvo će biti razmatran pristup EU zasnovan na proceni rizika, kako je razrađeno u Zakonu o VE i Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR). Zatim će biti analizirana regulacija na nivou država u SAD-u u vezi sa zakonima Kalifornije, Kolorada i Teksasa. Odeljak se završava raspravom o dvopartijskom Američkom zakonu o zaštiti privatnosti i zaštiti podataka (ADPPA).

Pristup EU zasnovan na proceni rizika: VE i zaštita privatnosti dizajnom

U aprilu 2021. godine, Evropska komisija je predložila prvi regulatorni okvir za VE: Zakon o VE. Pregovori su započeli, a cilj je postizanje konsenzusa do kraja ove godine. Zakon o VE će zahtevati da kompanije analiziraju rizik povezan sa svojim sistemima i razvijaju zaštitu zasnovanu na nivou rizika. Ovo može potencijalno smanjiti neizvesnosti koje bi inače mogle ometati napredak aplikacija VE nepotrebno. Međutim, Zakon o VE pruža ograničeno tehničko uputstvo i samo kratko se bavi implikacijama zaštite podataka.

GDPR naglašava „zaštitu privatnosti dizajnom i po podrazumevanju“ kako bi se preventivno sprečila zloupotreba putem tehnologije i organizacije. GDPR, iako ne adresira eksplicitno VE, sadrži mnoge odredbe relevantne za VE, neke od kojih se izazivaju novim načinima na koje VE omogućava obradu ličnih podataka. Tradicionalni principi zaštite podataka – kao što su ograničenje svrhe, minimizacija podataka, rukovanje osetljivim podacima i ograničenja automatizovanih odluka – su u napetosti sa punim računarskim potencijalom VE i velikim količinama podataka.

Sledeći tekst daje pregled odredbi GDPR-a relevantnih za pristup zasnovan na proceni rizika u Zakonu o VE. Uz ova dva zakona, pruža se usmerenje za usaglašavanje privatnosti u VE aplikacijama.

Često postavljana pitanja

1. Šta je veštačka inteligencija (VE)?
Veštačka inteligencija (VE) se odnosi na sposobnost računarskih sistema da izvršavaju zadatke koji zahtevaju ljudsko shvatanje i odlučivanje. VE koristi algoritme i velike količine podataka kako bi identifikovala obrasce i donela odluke na osnovu tih obrazaca.

2. Šta su zakoni o privatnosti?
Zakoni o privatnosti su pravni propisi koji regulišu prikupljanje, obradu i korišćenje ličnih podataka. Oni postavljaju određene zahteve i obaveze organizacijama i pojedincima kako bi zaštitili privatnost i integritet podataka.

3. Kako veštačka inteligencija utiče na privatnost?
VE može uticati na privatnost kroz prikupljanje, obradu i korišćenje ličnih podataka. Ova tehnologija omogućava analizu velikih količina podataka i može otkriti osetljive informacije o pojedincima. To može dovesti do rizika da se privatni podaci otkriju ili zloupotrebe putem VE generisanih izlaza.

4. Koji su ključni principi GDPR-a?
Jedan od ključnih principa GDPR-a je „zaštita privatnosti dizajnom i po podrazumevanju“, što znači da organizacije treba da unapred misle o zaštiti podataka i koriste sigurnosne mere kako bi sprečile zloupotrebu. Ostali principi uključuju svrhu ograničenja, minimizaciju podataka i ograničenja automatizovanih odluka.

Sve ovo, zajedno, pomaže da se obezbedi da organizacije postupaju odgovorno sa ličnim podacima prilikom upotrebe veštačke inteligencije.