Polignano a Mare: Music’s Stifling Grip on Cultural Heritage

Polignano a Mare, na italijanskoj obali Apulije, ima problem sa pesmom „Volare“. Neprekidno se čuje pesma najpoznatijeg meštanina ovog gradića – pevača i tekstopisca Domenika Modugna. Ova pesma, koja svoje ime duguje slikama Marka Šagala, često se može čuti sa razglasa u blizini glavne plaže. „Volare“ je stalno prisutna. Zvuči na vetru, dopire iz svakog kafea i suvenirnice. Trikotaksiji koji se voze oko grada nude mogućnost bega, ali čim se u njih uđe, kreće da se pušta pesma Volare. Svaki javni prostor u radijusu od jedne milje je ili aktivni ili mirujući izvor pesme. Svaki trenutak proveden bez slušanja Volare je težak sa strahom od sledećeg slušanja Volare.
 
Statua Domenika Modugna, kompozitora pesme „Nel Blu Dipinto Di Blu“, u njegovom rodnom mestu Polignano a Mare © Alamy Polignano a Mare je ekstremni primer globalne pošasti i jak kandidat za naziv Pakao na zemlji. Da li postoji neki deo našeg kulturnog nasleđa koji je ovako nonšalantno zloupotrebljavan kao muzika?

Cenzori se trude da nas zaštite od muzike, ali niko ne misli da zaštiti muziku od nas samih. Francuska povremeno ograničava uvoz, Velika Britanija je pokušala da kriminalizuje ponavljajuće ritmove, a Vijetnam je zabranio bolero zbog toga što je bio preblažen. Ali jedinstvena anthema sa državnom zaštitom su one nacionalne, a jedina mera Vlade Ujedinjenog Kraljevstva da se zaustavi prekomerno puštanje neke pesme odnosi se isključivo na sladoledne kamione.

Sami smo krivi. Muzičke usluge za strimovanje su pokazale koliko želimo da se upoznamo i da ponavljamo repertoar, tako da je izmišljen potpuno novi oblik imovine. Samo 1% online kataloga čini više od 90% isporučenih strimova. Promena novog i nedavnog materijala uvek čini samo trećinu tržišta, dok oko polovine strimova otpada na pesme starije od deset godina.

Investicioni fondovi koji pridobijaju muzičke autorske honorare postali su fenomen niskih kamatnih stopa. Kada je državna obveznica donosila 0% ili manje, mogućnost vlasništva nad nekim kulturološki nepokretnim klasikom i zarađivanjem nekoliko centi po reprodukciji je izgledala primamljivo. Počele su aukcije za knjige pesama na osnovu trenutne vrednosti budućih gotovinskih tokova, kao da kamatne stope nikada neće porasti. A onda su porasle.

Sada, kada se situacija promenila, vlasnici autorskih honorara moraju uložiti više truda kako bi izvukli vrednost iz stare muzike i nametnuli nove akvizicije našoj kolektivnoj svesti. Rezultat je pesma koja se besramno forsira uz sve manje ciljno tržište.

Hype ekipe više ne brinu toliko o radiju, ali će pregaziti sve u žurbi kada se pojave slobodna mesta na plejlistama odabranih prodavnica ili kao deo pozadinske muzike za reality TV emisije. A ako se celo umetničko delo jednog izvođača može svesti na jedan podrazumevani izbor, to je još bolje. Bitno je postizanje zasićenosti. Pesma koju čujemo jednom je novitet, ali pesma koja se pušta milion puta postaje vrednosni papir.

Postoji mogućnost olakšanja. Ali potrebna mu je rebranding, jer se trenutno naziva Muzak.

Prošlo je 60 godina od kako je Muzak Holdings izgubio bitku za javne prostore u radiju i postao sinonim za banalnost. Popularna muzika služi kao pozadina, kombinacija popularnosti i hip-izgleda, dok želja Muzaka da bude neprimetan deluje zastrašujuće. I tako je počela kompilacija zajedničke plejliste audio zidnih tapeta koja postepeno otupljuje sve emocije na nekoliko hiljada pesama (i u decembru, oko 12 pesama).

Ono što je ostalo od korporativne strukture Muzaka sada je deo Mood Media, američke kompanije koja sebe naziva „svetskim liderom za medijska rešenja u prodavnici posvećenim podizanju korisničkog iskustva“. Oni ne mogu da pronađu upotrebu za ovaj brend.

Izazov je staviti zvuk ispod zaboravnih trenutaka koji prekida dosadnu tišinu, ali ne previše da ne izaziva ometanje. Generativna veštačka inteligencija je odgovor. Predstavlja veliki korak napred u mediokritetu. Prva nagrada na ovogodišnjem AI pesničkom takmičenju pripala je timu koji je analizirao pesme sa Eurosonga i kreirao njihovu prosečnu verziju. Ne biste dvaput poslušali ovaj proizvod izbora, ali je dovoljno derivativan da nestane ako ga slučajno čujete. Tokom svake situacije, slično obrađen audionih materijal sličnog žanra može se puštati putem svakog ozvučenja u svetu, a jedini koji bi primetili i brinuli su rentijeri.

Generativna veštačka inteligencija plaši muzičku industriju, ali šta je to čemu ne plaši? Sve za njih predstavlja zaštitu autorskih prava. Od muzičkih kutija sa metalnim diskovima do upravljanja digitalnim pravima, sve je manipulisano da bi se otvorio novi front u ratovima formata. Potencijal svake inovacije je ugušen zarad profita.

Grupa Universal Music, najveća izdavačka kuća na svetu, želi da platforme za strimovanje zabrane klonovane radove, kao i „skupljače podatke“ koje koriste za obuku. UMG kaže da ima „moralnu i komercijalnu odgovornost prema našim umetnicima da sprečavamo neovlašćenu upotrebu njihove muzike“, što je načelno fer. Ali kada se radi o budućnosti oslobođenoj od nevoljnog izlaganja Džefa Baklija u Starbaksu i Kandi Stejton u Aldiju, „komercijalni“ argument nosi puno više težine od „moralnog“.
 
Pozadinska muzika može biti najblagorodnija primena veštačke inteligencije. Delimo svega nekoliko hiljada pesama (i u decembru, oko 12 pesama) koje postepeno otupljuje sva osećanja. Ali potrebno je pronaći način da pruži zvuk za zaboravne trenutke bez doo mataka. Generativna veštačka inteligencija je odgovor na taj izazov. Prva nagrada na ovogodišnjem takmičenju AI pesama pripala je timu koji je analizirao Evrovizijske pesme i stvorio njihovu prosečnu verziju. Iako ne biste slušali ovakvu muziku iz drugih razloga, ona je dovoljno derivativna da neprivlačno nestane kada se slučajno čuje. Muzika prilagođena situaciji sa sličnom obradom može se reproducirati kroz svaki ozvučen sistem na svetu, a jedini ljudi koji bi primetili i brinuli bili bi oni koji se bave autorskim pravima.

FAQ

1. Šta je Muzak?

Muzak je bila kompanija koja je svojevremeno proizvodila muziku namenjenu puštaju u javnim prostorima, kao što su prodavnice, hoteli i restorani. Danas se Muzak koristi kao opisni naziv za pozadinsku muziku ili zvukove koji služe kao audio tapete za stvaranje atmosfere i raspoloženja u određenim prostorima.

2. Šta je generativna veštačka inteligencija?

Generativna veštačka inteligencija je grana veštačke inteligencije koja koristi algoritme za stvaranje novih, originalnih podataka na osnovu analize postojećih podataka. U kontekstu muzike, generativna veštačka inteligencija se koristi za stvaranje novih kompozicija ili obrade postojećih pesama.

3. Kako generativna veštačka inteligencija utiče na muzičku industriju?

Generativna veštačka inteligencija potencijalno može promeniti muzičku industriju na nekoliko načina. Može se koristiti za stvaranje nove muzike koja je inspirisana postojećim pesmama, ali dovoljno originalna da privuče pažnju slušalaca. Takođe, može se koristiti za personalizovanje muzičkog iskustva za pojedince, pružajući im muziku koja je prilagođena