The Transformative Potential of AI in Education: Breaking Grounds in Exam Assessment

Nedovoljno tačan!
Tokom nedavnog okupljanja na konferenciji FE News u Birmingemu, predstavnik NCFE-a je otkrio revolucionarni razvoj u ocenjivanju obrazovanja. Rečeno nam je da je sa dolaskom veštačke inteligencije (AI), prema njihovim istraživanjima, ocenjivanje ispita sada tačno u neverovatnih 95 procenata slučajeva. Algoritam za ocenjivanje ispita je treniran na velikom skupu podataka o odgovorima studenata na prethodne ispitne radove i ima pristup svim nastavnim materijalima i preporučenim literaturama. To je vrhunski student!

Ova otkrivena činjenica označava veliki korak napred u integraciji AI u obrazovanju, obećavajući da će revolucionisati način na koji procenjujemo uspeh studenata. Potencijalne implikacije ovog napretka su širokopojasne, jer pruža mogućnost ne samo da se optimizuje proces ocenjivanja, već i da se otvore nove mogućnosti za personalizovano učenje.

Tačnost će se samo poboljšavati
NCFE se odlučio da još uvek ne koristi AI za ocenjivanje ispita; razlog koji su naveli je poverenje, ili bolje reći, njegov nedostatak. Ljudima se neće svideti da njihove ispite ocenjuje računar i da ih eventualno – na muku, padne. Istraživanja potvrđuju da je 52% ljudi više ‘zabrinuto’ nego ‘uzbuđeno’ zbog AI. Zašto je to tako?

Trenutni nedostatak poverenja je razumljiv jer ovaj pomak izaziva dugogodišnja uverenja o ljudskoj uključenosti u ove procese. Ideja da mašina može generisati i ocenjivati pitanja sa takvom visokom tačnošću je dokaz brzog napretka tehnologije i normalno je osećati iznenađenje ili čak zabrinutost zbog takve promene. Ne znam za vas, ali ja sam iznenađen!

Kada se razmotri revolucija u pisanim ocenjivanjima, postoji i nekoliko drugih značajnih izazova koje je potrebno prevazići kako bi se izgradio odgovornost i poverenje. AI sistemi se teško snalaze sa ‘objašnjivosti’, odnosno, objašnjavanjem na koji način dolaze do određenih ocena ili odluka, za razliku od ljudskih ocenjivača. Zatim, tu je i nepouzdanost, gde sitne varijacije u unosu mogu rezultirati značajnim razlikama u rezultatima, kao i pristrasnost, koja proizlazi iz podataka na kojima su obučeni AI sistemi, koji odražavaju šire društvene stavove.

Čak i ako prihvatimo 5% netočnost, tokom vremena će se ta netočnost, zajedno sa ostalim problemima, svesti na nulu, jer programiranje AI-a je generativno, što znači da se njegova performansa vremenom poboljšava. Sa perspektive ljudskog ocenjivača, 5% netočnost nije tako loša, a ko može reći da jedan ‘netočno ocenjen’ rad od dvadeset nije izrađen od strane AI-a? Kao neko ko je sam ocenjivao ispite, podržavam korišćenje ovog algoritma: to znači da se nećemo oslanjati na potencijalne nedoslednosti između ocenjivača, nema ljudskih grešaka (pustimo me na miru!), a bićemo zadovoljni mnogobrojnim benefitima kao što su doslednost, tačnost, poštenje u ocenjivanju, odsustvo nepredvidivih predrasuda, mali troškovi i instant povratne informacije i rezultati. Bingo!

Kako se poboljšanja budu nagomilavala, verovatno će se AI sve više integrisati u obrazovni sistem, a ispitni odbori će prilagoditi svoje strategije komunikacije. Transparetnost u vezi sa korišćenjem AI u ocenjivanju je važna kako bi se održalo poverenje i osigurala pravičnost, kao i neizbežni procesi kvaliteta i intervencije stručnjaka.

Nisu svi saglasni sa ovim stavom. David Lindsay, profesor istorije u školi St. Ambrose u Mančesteru, smatra:
„Predmeti iz humanističkih i društvenih nauka će predstavljati mnoge probleme jer zahtevaju subjektivne procene koje samo ljudski ocenjivači mogu obezbediti. AI može biti bolje prilagođen za prirodne nauke, jezike i matematiku. Ocenjivanje i procena od strane nastavnika su važan deo odnosa nastavnik – učenik, kao i znanje i razumevanje učenika, a to će AI umanjiti.“

Sve ovo se dešava već sada, ali brzina kojom se promene u obrazovnom sistemu dešavaju će zavisiti od faktora kao što su prihvatanje javnosti, pravni i regulatorni okviri, kao i tehnološki napretci. To će biti vrlo sporo.

Da li je ovo kraj ispita kakve poznajemo?
AI ima neverovatnu sposobnost da podrži studente izvan pukog pronalaženja činjenica i došli smo do tačke gde se mogu sastaviti i generisati dobra i, usudio bih se reći, verodostojna eseja i odgovora na ispitna pitanja uz pomoć tehnologije… i to u vrlo kratkom roku. Tehnologija čak može polagati ispite; na primer, OpenAI tvrdi da GPT-4 može pobediti 90% kandidata na bar ispitu i 88% kandidata na ispitima za upis u pravni fakultet u Sjedinjenim Američkim Državama. To su ispiti koji zahtevaju promišljanje. Dakle, ko će moći razlikovati između čoveka i tehnologije?

Ako ispite postavljaju i ocenjuju AI, a AI postiže bolje rezultate od gotovo svih kandidata, zar ovo nije suprotno od onoga što bi trebalo biti? Kakav je smisao polaganja ispita? Da li je računar taj koji treba da testira da li ljudi dostižu nivo? I kakve će biti alternative?

Nije verovatno da će ispiti biti u potpunosti ukinuti. Čak i ako ih postavljaju i ocenjuju AI, oni i dalje mogu imati korisnu ulogu, ali se njihova svrha i format mogu promeniti. Obrazovni sistemi širom sveta sve više istražuju alternative u metodama ocenjivanja. Zamisljamo da bi to moglo dovesti do kombinovanog i raznovrsnijeg pristupa ocenjivanju, uključujući ocenjivanje na osnovu projekata, portfolija i kontinuirane evaluacije, kao i pristup učenju kako koristiti tehnologiju, gde će neka vrsta tradicionalnih ispita koegzistirati sa inovativnijim i personalizovanim metodama procene kako bi se holistički ocenio svaki polaznik ispita.

Živimo u nadi.

Ove promene ne bi trebalo da nas iznenade; algoritmi, statistika, nauka o podacima i veštačka inteligencija već se široko koriste u obrazovanju. Na primer, već se koristi AI u otkrivanju plagijarizma, kao i aplikacije za podučavanje sa povratnim infromacijama u realnom vremenu. Neki platforme, koje su se proslavile tokom pandemije, čak mogu automatski ocenjivati radove studenata.

Kakav će biti uticaj?
Pa, Roze Lakin, profesorka dizajna usmerenog na učenika na UCL-u, potpuno je u pravu kada kaže: „To bi moglo osloboditi nastavnike od administrativnih poslova i omogućiti im da više vremena provode sa studentima.“

I tu je ključna stvar kada je u pitanju uvođenje AI-a; nije diktator, već majstor