Novi metod koristi veštačku inteligenciju za otkrivanje dijabetesa tipa 2 analizom govornih uzoraka

Veštačka inteligencija može analizirati govorne obrasce sa zadivljujućom tačnošću kako bi detektovala dijabetes tipa 2, pružajući dragocene uvide za različite bolesti. Ovaj novi metod koristi analizu govora kao dijagnostičko sredstvo i može pružiti korisne informacije za medicinsko osoblje. Međutim, važno je primetiti da postoji upozoravajuća oznaka prilikom korišćenja ove tehnologije.

Medicinski dijagnostički alati koji koriste naprednu analizu govora postaju sve precizniji. Analiza govornih obrazaca može pružiti dragocene uvide, posebno u slučajevima bolesti poput Parkinsonove ili Alchajmerove. Takođe je moguće koristiti analizu govora za otkrivanje mentalnih bolesti, depresije, post-traumatskog stresnog poremećaja i srčanih bolesti. Pomoću veštačke inteligencije moguće je čak detektovati i znakove suženih krvnih sudova ili iscrpljenosti, što omogućava lekarima da brže reaguju i smanje moguće rizike.

Program za analizu govora ispituje varijacije u melodiji govora, ritmu i tonu, među ostalim stvarima. (PantherMedia/slika alijansa)

Prema studiji objavljenoj u medicinskom žurnalu Mayo Clinic Proceedings: Digital Health, dovoljan je kratak snimak govora da bi se sa iznenađujućom tačnošću utvrdilo da li neko ima dijabetes tipa 2. Ova tehnologija ima za cilj da pomogne u identifikaciji osoba koje žive sa nedijagnostikovanim dijabetesom. Širom sveta, oko 240 miliona odraslih osoba ima dijabetes, a nije svesno toga. Gotovo 90% slučajeva je dijabetes tipa 2, prema Međunarodnoj federaciji za dijabetes. Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti, poput srčanog udara, šloga i loše cirkulacije u nogama. Testiranje dijabetesa pomoću analize govora značajno bi poboljšalo otkrivanje bolesti. Većina drugih testova zahteva posetu zdravstvenoj ustanovi, kao što su testiranje glukoze u krvi nakon izgladnjivanja, oralni test tolerancije na glukozu ili testiranje glikoliziranog hemoglobina. Poslednji test se vrši kako bi se izmerili prosečni nivoi šećera u krvi tokom dva do tri meseca.

Kako funkcioniše analiza govora? Korišćenjem analize frekvencije glasa, veštačka inteligencija analizira promene u glasu koje nisu čujne ljudskom uhu. Često je dovoljno nekoliko snimaka telefonskog razgovora za analizu. Ona ispituje faktore kao što su melodičnost govora, ritam, pauze i ton. Određeni simptomi imaju karakteristične fonetske osobine, poput pronalaženja reči „A“ tokom pet sekundi. Ljudski glas može pokazati do 200.000 različitih karakteristika. Algoritmi veštačke inteligencije mogu filtrirati ove karakteristike kako bi prepoznali određene govorne obrasce koji odgovaraju određenim simptomima.

Novorazvijeni program za veštačku inteligenciju analizira snimke glasa koji traju od šest do deset sekundi, tražeći razlike u glasovnom tonu i intenzitetu. U kombinaciji sa osnovnim zdravstvenim podacima poput godina, pola, visine i težine govornika, program može proceniti da li osoba ima dijabetes tipa 2. Rezultati su izuzetno precizni, ali su malo pristrasni u zavisnosti od pola. Zbog razlika u varijabilnosti glasa između muških i ženskih govornika, testovi su bili 89% tačni prilikom ispitivanja žena i 86% prilikom ispitivanja muškaraca.

Da bi obučili veštačku inteligenciju, Džejsi Kaufman i njen tim na Tehničkom univerzitetu u Ontariju, Kanada, snimili su glasove 267 osoba koje su ili nemaju dijabetes, ili su već dijagnostikovane sa dijabetesom tipa 2. U toku dve nedelje, učesnici su šest puta dnevno snimali kratku rečenicu na svom pametnom telefonu. To je rezultiralo sa preko 18.000 glasovnih uzoraka, iz kojih je izdvojeno 14 akustičnih karakteristika koje se razlikuju između osoba sa ili bez dijabetesa. Džejsi Kaufman, istraživač u Klik Labs-u, izjavila je: „Trenutne metode detekcije mogu zahtevati puno vremena, putovanja i troškova. Tehnologija glasa ima potencijal da potpuno ukloni ove prepreke.“ U budućnosti, Klik Labs ima nadu da će ispitati da li se analiza govora takođe može koristiti za otkrivanje drugih stanja, kao što su predijabetes ili hipertenzija.

FAQ:

1. Kako veštačka inteligencija koristi analizu govora za otkrivanje dijabetesa tipa 2?
– Veštačka inteligencija analizira promene u glasu koje nisu čujne ljudskom uhu kako bi prepoznala određene govorne obrasce koji mogu ukazivati na dijabetes tipa 2.

2. Koliko je tačna analiza govora u otkrivanju dijabetesa tipa 2?
– Testovi su pokazali izuzetno precizne rezultate, pri čemu je tačnost bila 89% pri pregledu žena i 86% kod muškaraca.

3. Kakve su opasnosti i ograničenja analize govora?
– Iako ova tehnologija može obezbediti specifične informacije, samo nekoliko snimaka glasa nije dovoljno za postavljanje dobro utemeljene dijagnoze. Takođe postoji rizik od lažno pozitivnih rezultata ili preterane dijagnoze. Konačna procena treba uvek da se vrši na osnovu ljudske ekspertize.

4. Koje druge bolesti se mogu otkriti analizom govora?
– Analiza govora može pomoći u otkrivanju bolesti kao što su Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, mentalne bolesti, depresija, post-traumatski stresni poremećaj i srčane bolesti.

5. Kako se može koristiti analiza govora u dijagnostici drugih stanja?
– Iako trenutno nije razvijena tehnologija za detekciju drugih stanja putem analize govora, postoje uslovi za istraživanje i primenu ove tehnologije za otkrivanje drugih stanja kao što su predijabetes ili hipertenzija.

Izvor: Deutsche Welle (https://www.dw.com/)