Novi programi veštačke inteligencije donose izazove i ograničenja
Summary
Roula Khalaf, glavni urednik Financial Times-a, izdvaja svoje omiljene priče u ovonedeljnom biltenu. Sam Altman, osnivač pionirske startap kompanije OpenAI, tvrdi da generativna veštačka inteligencija (GAI) može doneti čuda u vazduhu. Dok uspešni preduzetnici imaju pravo da izraze svoje vizionarske […]
Roula Khalaf, glavni urednik Financial Times-a, izdvaja svoje omiljene priče u ovonedeljnom biltenu. Sam Altman, osnivač pionirske startap kompanije OpenAI, tvrdi da generativna veštačka inteligencija (GAI) može doneti čuda u vazduhu. Dok uspešni preduzetnici imaju pravo da izraze svoje vizionarske ideje, investitori treba da budu realni i oprezni. Očekivanja od GAI tehologija nadmašuju trenutna ograničenja koja ona nosi sa sobom.
Investicije u GAI rastu, zajedno sa pritiskom da se stvore novi načini upotrebe. Prema predviđanjima grupe IDC, do 2027. godine će se potrošnja preduzeća na GAI povećati na 143 milijarde dolara, u odnosu na 16 milijardi dolara ove godine. Hype oko veštačke inteligencije je već doprineo rastu Indeksa tehnoloških kompanija Nasdaq Composite za 36% ove godine, ali treba biti oprezan zbog precenjenih mogućnosti tehnologije.
OpenAI se nada da će dobiti više finansiranja kako bi postigao cilj dostizanja veštačke inteligencije koja je slična ljudskoj. Međutim, treba imati na umu da modeli veštačke inteligencije predviđaju, a ne razumeju. Ova ograničenja dovode u pitanje mogućnost veštačke inteligencije da postigne opštu inteligenciju sličnu onoj kod ljudi.
Generisanje teksta pomoću jezičkih modela zavisi od podataka koji su korišćeni za obuku tih modela. Veći rezultati se postižu kada modeli odražavaju ponavljajuće koncepte. Međutim, oni se teže snalaze u novim situacijama i zadacima koji nisu upisani u njihovu „envelopu“. To objašnjava zašto je AI model za prognozu vremena kompanije Google DeepMind u nekim situacijama efikasniji od postojećih modela. Veštačka inteligencija se najčešće suočava s teškoćama u prepoznavanju svojih grešaka. Zahtev za ispravkom neće dovesti do tačnijeg odgovora. U studiji koju je sprovela Originality.AI, svaki analizirani model veštačke inteligencije je pokazao greške. OpenAI model ChatGPT-4 je pružio netačne odgovore u skoro trećini slučajeva.
Finansijski direktori preduzeća imaju pragmatične ciljeve i tragaju za načinima da primene alate veštačke inteligencije. Od analize performansi zaposlenih do rasporeda sakupljanja smeća, raznovrsno su polja primene. Do sada, rezultati su bili raznoliki. Studija Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja o korišćenju AI chatbotova na radnom mestu pokazala je poboljšanje produktivnosti od 14%. Međutim, agenti za korisničku podršku pokazali su ograničene rezultate, samo novozaposleni i oni sa niskim nivoima stručnosti su ostvarili napredak.
Ograničenja veštačke inteligencije postaće evidentnija kako se novi alati GAI uvedu 2024. godine. To će pritisnuti dobavljače da odgovore na konačno nerešeno pitanje: cena. Prema McKinsey-ju, konsultantskoj kompaniji poznatoj po izvanrednim predviđanjima, veštačka inteligencija može dodati preko 4 biliona dolara korporativnim profitima. Međutim, nije jasno kako će biti precizno određena cena. Bez te informacije, kompanije ne mogu predvideti koliku finansijsku dobit mogu ostvariti upotrebom veštačke inteligencije, isto kao što ni AI ne može precizno predvideti vreme.
Lex tim želi da čuje još mišljenja na ovu temu od čitalaca. Molimo Vas da nam u komentaru ispod napišete da li verujete da GAI može dostići superinteligenciju.