Evropski izazovi u vezi sa veštačkom inteligencijom

Suočena sa sve većim značajem veštačke inteligencije (AI), Evropska unija (EU) se trenutno bori sa nizom izazova. Mreža think tankova PromethEUs predstavila je svoju studiju o AI Act-u EU, generativnoj AI i veštačkoj inteligenciji u poslovanju.

Unutar ove mreže nalaze se četiri think tanka sa juga Evrope: Institut za konkurentnost iz Italije, Kraljevski institut Elcano iz Španije, Fondacija za ekonomska i industrijska istraživanja iz Grčke i Institut za javnu politiku iz Portugala.

Stručnjaci i zainteresovane strane su se okupili u Briselu kako bi diskutovali moguće pravce buduće konkurencije Evrope u ovoj oblasti.

AI Act

AI Act EU je vrhunski zakonodavni predlog i prvi pokušaj u svetu da se reguliše veštačka inteligencija na osnovu pristupa baziranom na riziku.

„Definicija AI, koliko god čudno zvuči, još uvek je predmet rasprave u trilogu“, rekao je Stefan Hernig, profesor na Nova School of Business and Economics, dodajući da je važno „biti u mogućnosti da se odluči koji tip sistema se podvodi pod AI Act“.

Razume se da evropski političari čekaju da Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ažurira svoju definiciju AI.

Hoernig je rekao da se vode diskusije o pitanjima kao što je pod koju kategoriju rizika spada biodentificirajuća AI, ili osnivanje odbora za AI ili kancelarije za AI. Nacionalni stavovi se razlikuju, posebno u vezi sa ovim drugim, primetio je Hoering.

On je istakao da je „veliki problem“ pitanje osnovnih modela i opšteg cilja AI, napominjući da je ChatGPT predstavljen nakon što je predlog bio izrađen, pa se ne nalazi u tekstu.

Prošlog petka, Euractiv je izvestio da Francuska i Nemačka, pod pritiskom svojih vodećih startapa za AI, pružaju otpor prema obavezama za osnovne modele, što dovodi do snažnih političkih tenzija sa poslanicima Evropskog parlamenta koji žele da regulišu ove modele.

Hoering veruje da „nacionalni interesi u nekim zemljama imaju prioritet nad interesima EU“ kada je reč o regulaciji, i da „pitanje kako bismo trebali definisati hiperskale AI sisteme“ ostaje otvoreno.

Generativna AI

Stefano da Empoli, predsednik Instituta za konkurentnost, tvrdi da, iako generativni AI sistemi poput chatbota ChatGPT mogu biti najvidljiviji korisnicima, termini se takođe odnose na druge alate.

Studija se fokusira na Italiju, Španiju, Grčku i Portugal, koje se nalaze na dnu rangiranja po upotrebi generativne AI u poređenju sa nordijskim zemljama EU. Više od trećine startapa za generativnu AI u Evropi nalazi se u Velikoj Britaniji.

Istovremeno, da Empoli ističe da su investicije u ovu disruptivnu tehnologiju stavljene „malčice po strani“ jer su „više u rukama država članica“.

Raquel Jorge, analitičarka politike u Kraljevskom institutu Elcano, objasnila je da „u smislu bezbednosti, identifikovali smo da će generativna AI predstavljati sigurnosne rizike, ali nismo sigurni da će stvarati nove pretnje“, dodavši da „izgleda da će umesto toga pojačati postojeće pretnje“.

„Kada govorimo o dualnim upotrebama generativne AI, postoji neka sumnja u vojne svrhe“, rekla je Jorge.

Jorge je takođe primetila da, iako se može činiti da NATO „se drži podalje od stvarnosti EU“, u julu je NATO-ov Odbor za pregled podataka i veštačke inteligencije organizovao privatan događaj vezan za generativnu AI.

AI i poslovanje

Aggelos Tsakanikas, vanredni profesor na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini, rekao je da cilj studije jeste merenje „uticaja AI na poslovanje i preduzetništvo“ i procena „sprovođenih politika u četiri zemlje mreže PromethEUs“.

Istraživanje je pokazalo, na primer, da u Španiji postoji nedostatak stručnjaka, dok u Grčkoj postoje aktivnosti startapa koje se odnose na AI.

Tsakanikas se saglasio sa Hoernigom da je definisanje AI još uvek u toku, ali je dodao da je to takođe pitanje kako poslovne subjekte koriste AI.

„Moramo imati veoma striktnu definiciju onoga što tačno merimo kada pokušavamo da vidimo difuziju AI u sektoru poslovanja“, rekao je Tsakanikas.

Za rad je izvršena SWOT analiza (snage, slabosti, mogućnosti i pretnje), „diskutujući sve ključne probleme vezane za AI“, kao što su nekvalifikovani radnici, politički otpor i ekonomski troškovi, objasnio je Tsakanikas.

Frequently Asked Questions (FAQ):

Q: Koji su izazovi Evropske unije u vezi sa veštačkom inteligencijom?
A: Izazovi EU u vezi sa veštačkom inteligencijom su mnogobrojni, od regulatornog pristupa do geopolitičkih rizika.

Q: Koje su odlike AI Act-a EU?
A: AI Act EU je predlog zakona koji ima za cilj regulisanje veštačke inteligencije na osnovu rizika.

Q: Koji su problemi u vezi sa definicijom AI?
A: Definicija AI još uvek je predmet rasprave, uključujući to koji tipovi sistema se podvode pod AI Act.

Q: Koje zemlje imaju najmanju upotrebu generativne AI u Evropskoj uniji?
A: Prema studiji, Italija, Španija, Grčka i Portugal se nalaze na dnu liste po upotrebi generativne AI u poređenju sa nordijskim zemljama EU.

Q: Kako generativna AI utiče na bezbednost?
A: Generativna AI može predstavljati sigurnosne rizike i pojačavati postojeće pretnje umesto da stvara nove.

Q: Koja pitanja se javljaju u vezi sa praktičnom upotrebom AI u poslovanju?
A: Različiti izazovi uključuju nedostatak stručnjaka, politički otpor i ekonomske troškove u vezi sa upotrebom AI u poslovanju.