Veštačka inteligencija i računarstvo za unapređenje modeliranja i prognoze klime
Summary
Veštačka inteligencija (VI) ima potencijal da revolucionizuje modeliranje klime i prognoze, poboljšavajući tačnost i upotrebljivost projekcija klime. Ovo je istaknuto u nedavnom radu pod nazivom „Korišćenje veštačke inteligencije i računarstva za napredovanje modeliranja i prognoze klime“ objavljenom u časopisu „Nature […]
Veštačka inteligencija (VI) ima potencijal da revolucionizuje modeliranje klime i prognoze, poboljšavajući tačnost i upotrebljivost projekcija klime. Ovo je istaknuto u nedavnom radu pod nazivom „Korišćenje veštačke inteligencije i računarstva za napredovanje modeliranja i prognoze klime“ objavljenom u časopisu „Nature Climate Change“ od strane međunarodnog tima klimatskih naučnika.
Trenutno, modeli klime se suočavaju sa izazovima u pružanju predikcija visoke rezolucije sa kvantifikovanim nesigurnostima, što je ključno za planere adaptacije na različitim nivoima. Autori predlažu uravnotežen pristup koji se fokusira na generisanje velikog broja simulacija sa umereno visokom rezolucijom (10-50 km), koristeći napredak u računarstvu i VI kako bi se učilo na osnovu opservacionih i simuliranih podataka.
Autori se protive prioritetizaciji modela sa rezolucijom od nekoliko kilometara, jer i dalje imaju ograničenja i pristrasnosti slične trenutnim modelima, uz nametanje računarskih i resursnih ograničenja. Umesto toga, naglasak treba biti na umjeravanju rezolucije uz intenzivno korišćenje podataka.
Generisanjem više simulacija sa umereno visokom rezolucijom, moguće je postići cilj modeliranja klime za procenu rizika. Ovaj pristup omogućava minimiziranje grešaka modela, kvantifikovanje nesigurnosti i promovisanje šireg usvajanja. Takođe omogućava brze iteracije i saradnju u svetski inkluzivnom i distribuiranom istraživačkom programu.
Iako bi težnja ka modelima visoke rezolucije trebalo da se nastavi uz napredak računarske snage, modeliranje klime u narednoj deceniji trebalo bi da se pretežno fokusira na rezolucije u rasponu od 10-50 km. Ovaj pristup osigurava da se modeli klime mogu koristiti i unapređivati putem saradničkih napora, umesto da se oslanjaju na nekoliko centralizovanih centara.
Zaključno, VI i računarstvo pružaju potencijal za značajno unapređenje modeliranja i prognoze klime, pružajući operativne uvide za planiranje adaptacije na klimatske promene. Prihvatanjem ovog pristupa moguće je poboljšati tačnost i pouzdanost projekcija klime i osnažiti donosioce odluka sa potrebnim informacijama za efikasno suočavanje sa klimatskim rizicima.