Veštačka inteligencija i budućnost posla

Tehnološke promene u prošlosti nisu uklonile potrebu za radnicima, niti će to verovatno biti slučaj u budućnosti.

U nedavnom razgovoru sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom, milijarder iz sveta tehnologija Elon Mask je predvideo da će doći do trenutka kada „nijedan posao neće biti potreban“ zbog napretka veštačke inteligencije. „Možete imati posao ako želite posao“, nastavio je izvršni direktor kompanija Tesla (TSLA) i SpaceX. „Ali veštačka inteligencija će biti u mogućnosti da radi sve.“

Budućnost je dugotrajna, i Mask nije precizirao kada tačno će doći do ovog trenutka. Ali, barem u narednih nekoliko decenija, mogućnost da veštačka inteligencija uzrokuje apokalipsu radnih mesta je vrlo mala.

Strah od tehnološkog nezaposlenosti nije ništa novo. U ranom 19. veku, grupa engleskih tekstilnih radnika poznatih kao ljudisti su razbili uređaje koji štede radnu snagu kako bi sprečili njihovu upotrebu. Ali, i pored toga što je tehnologija napredovala u protekla dva veka, poslodavci i dalje zapošljavaju radnike.

Nova tehnologija će učiniti mnoge radnike produktivnijim i time veće vrednosti.

Veliki deo brige oko tehnološkog napretka koji ukida potrebu za radnicima koreni se u mentalitetu nulte sume koji fundamentalno ne razume kako se ekonomije razvijaju. Da, nove tehnologije će moći da obavljaju neke zadatke relativno bolje i jeftinije od ljudi. Da, to će dovesti do toga da poslodavci koriste tehnologiju, a ne radnike za te zadatke. Ali proces stvaralačke destrukcije stvara i uništava.

Nova tehnologija će učiniti mnoge radnike produktivnijim i time veće vrednosti za kompanije, koje će se agresivnije takmičiti za njih na tržištu rada, povećavajući im plate i prihode. Veći prihodi će povećati ukupnu tražnju za robom i uslugama u ekonomiji, što će s druge strane povećati potrebu za radnicima. Ovaj dinamičan proces omogućava da se izbegne veći strukturni nezaposlenost. Osim toga, nova tehnologija stvara nove proizvode i usluge, što takođe povećava potražnju za radnicima.

Ovo nije samo teorija. Razmotrite značajna dostignuća u informacionim i komunikacionim tehnologijama i robotici tokom poslednjih pet decenija. Ovi napretci su imali dubok uticaj na tržište rada – na primer, značajno smanjenje zaposlenosti u proizvodnji i kancelarijskim zanimanjima – i na širu ekonomiju. Ali, radnicima nije postalo teže da pronađu posao. Nije bilo trenda rasta stope nezaposlenosti.

Gledajući unapred narednih nekoliko decenija, moja glavna briga nije previše radnika, već premalo njih. Smanjenje stope fertiliteta i brz starenje stanovništva će smanjiti stopu rasta radne snage u Sjedinjenim Američkim Državama i u većem delu razvijenog sveta. Te zemlje bi mogle da se oslone na veći priliv imigranata kako bi nadoknadile manjak radne snage, ali politički vetar trenutno ne ide u tom pravcu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nezavisna Uprava budžeta Kongresa predviđa rast stanovništva od 0,3% godišnje u naredne tri decenije, ili otprilike jednu trećinu tempa od 1983. do 2022. U ovim okolnostima, radnici koji žele posao trebalo bi da budu u mogućnosti da ga pronađu.

Naravno, napredak veštačke inteligencije će sigurno izazvati poremećaje, ali ne tako što će eliminisati – ili čak značajno smanjiti – potrebu za radnicima. Umesto toga, veštačka inteligencija će promeniti ono što mnogi radnici rade. Ovo takođe nije novo. Iako je tehnološka nezaposlenost možda nije se materijalizovala tokom prethodnih decenija, struktura i priroda zapošljavanja su potpuno transformisane. Ekonomista s MIT-a, Dejvid Autor i njegovi koautori su otkrili da većina trenutnog zaposlenja potiče iz specijalnosti koje su uvedene posle 1940. godine.

Što dalje gledamo u budućnost, sve je teže isključiti mogućnost da se Maskovo predviđanje ostvari kao istina. Ali svet u kojem će veštačka inteligencija na kraju zameniti sve ljudske radnike izgledao bi znatno drugačije od našeg. Dok je jedan od današnjih osnovnih ekonomskih problema kako najbolje iskoristiti ograničene resurse, Maskova budućnost je obilje, u kojoj tehnologija zadovoljava sve naše potrebe i nejednakosti kakve sada razumemo više ne postoje. Zašto gomilati bogatstvo u svetu obilja? S druge strane, takav svet bi takođe mogao pogoršati nejednakosti, posebno ako relativno mali broj ljudi poseduje mašine koje generišu sve prihode.

Na koji način bi ljudi stupili u kontakt sa ovim svetom? Ja dobijam zadovoljstvo i ispunjenje iz svojih profesionalnih aktivnosti, ali osnovni razlog zbog kojeg ustajem i idem na posao svaki dan je obezbeđivanje za svoju porodicu. Bez potrebe da donosimo hranu na sto i novac na račune za penziju, da li bismo ustajali svaki dan sa ciljem da se usavršavamo i poboljšavamo naše zajednice? Ili bismo podlegli tamnijim stranama naše prirode, gde nezaposlenost vodi dosadi i dystopiji?

Na takva pitanja nema jednostavnih odgovora. Srećom, verovatnije je da nećemo morati na njih da odgovaramo. Tehnološke promene u prošlosti nisu uklonile potrebu za ljudskim radnicima, niti će to verovatno biti slučaj u budućnosti – barem ne u vremenskom okviru koji je relevantan za radnike i političare danas.

Michael R. Strain, direktor studija o ekonomskoj politici u Američkom institutu za preduzetništvo, je autor, najnovije, knjige The American Dream Is Not Dead: (But Populism Could Kill It) (Templeton Press, 2020).

FAQ

Kako tehnološke promene utiču na potrebu za radnicima?

Tehnološke promene često dovode do povećanja produktivnosti radnika. Iako nove tehnologije mogu obavljati određene zadatke bolje od ljudi, one ne eliminišu potrebu za radnicima. Naprotiv, tehnološka inovacija stvara nove poslove i povećava potrebu za kvalifikovanim radnicima.

Da li će veštačka inteligencija u budućnosti zameniti ljudske radnike?

Mogućnost da veštačka inteligencija u potpunosti zameni ljudske radnike postoji, ali to bi zahtevalo znatno drukčiji svet od onog u kojem danas živimo. Umesto potpunog gubitka radnih mesta, očekuje se da će veštačka inteligencija promeniti prirodu poslova i zahtevati nove veštine od radnika.

Kako će tehnološke promene uticati na nezaposlenost?

Istorija tehnoloških promena pokazuje da je tehnološka nezaposlenost retka. Iako se sastav radnih mesta i struktura zapošljavanja mogu promeniti, nova tehnologija takođe stvara nova radna mesta i povećava tražnju za radnicima.

Da li će tehnološki napredak dovesti do veće nejednakosti?

Postoji mogućnost da tehnološki razvoj pogorša nejednakosti, posebno ako mali broj ljudi poseduje mašine koje generišu prihode. Međutim, tehnološki napredak takođe stvara mogućnosti za veću raspodelu bogatstva i resursa ako se iskoristi na pravi način.