Veštačka inteligencija otkriva sličnosti u malignim oboljenjima pasa i ljudi
Summary
Istraživanje sa Univerziteta Purdue koristilo je model veštačke inteligencije (VI) kako bi pokazalo da su biološki putevi koji vode do raka kod pasa i ljudi sličniji nego što se ranije verovalo. Studiju je predvodio član fakulteta Veterinarskog fakulteta, a ističe […]
Istraživanje sa Univerziteta Purdue koristilo je model veštačke inteligencije (VI) kako bi pokazalo da su biološki putevi koji vode do raka kod pasa i ljudi sličniji nego što se ranije verovalo. Studiju je predvodio član fakulteta Veterinarskog fakulteta, a ističe važnost proučavanja prirodnih malignih oboljenja kod pasa kako bi se dobile uvide o suzbijanju karcinoma kod ljudi. Studija, nedavno objavljena u časopisu „Frontiers of Oncology“, takođe ističe značaj velikih dostupnih baza podataka, poput „National Cancer Institute’s Integrated Canine Data Commons“ (ICDC), u olakšavanju ovog istraživanja.
Studija, koju je predvodila dr. Nadia Lanman, koristila je model koji je treniran koristeći podatke iz „The Cancer Genome Atlas“, sveobuhvatne studije različitih tumora kod ljudi. Naučnici su zatim koristili ovaj model kako bi predvideli prisustvo sličnih tumora kod pasa, proučavajući podatke o sekvenciranju karcinoma kod pasa sa tumorima mozga ili bešike. Rezultati su pokazali da tumorske ćelije kod ljudi i pasa pokazuju genetske sličnosti, pri čemu geni koji proizvode proteine razlikuju tumore bešike i tumore mozga. Ova saznanja doprinose sveobuhvatnijoj osnovi dokaza da genetska ispitivanja tumora kod pasa mogu pružiti dragocene uvide u karcinome kod ljudi.
VI model korišćen u studiji koristi konvolucijsku neuronsku mrežu, koja imitira način na koji ljudski mozak obrađuje vizuelne informacije. Ovaj algoritam efikasno analizira vizuelne obrasce u skupu podataka sa označenim slikama i povezuje specifične obrasce ili karakteristike sa oznakama ili kategorijama. Studija je istakla efikasnost ove tehnologije u genetskoj analizi i istakla značaj velikih baza podataka u dobijanju pouzdanih rezultata.
Baza podataka ICDC, u čijem popunjavanju pomaže Univerzitet Purdue, igra ključnu ulogu u unapređenju istraživanja o ljudskim karcinomima kroz poređenje genetske analize sa karcinomom kod pasa. Baza podataka omogućava naučnicima iz celog sveta da deponuju i pristupe podacima o karcinomu kod pasa, omogućavajući istovremenu analizu genetskih podataka i kod pasa i kod ljudi. Dr. Deborah Knapp, jedan od koautora studije i direktorka istraživačkog centra „Evan and Sue Ann Werling Comparative Oncology Research Center“, istakla je potencijal ICDC-a u unapređenju istraživanja malignih oboljenja kod pasa i kod ljudi. Ova baza podataka ima za cilj grupisanje karcinoma na osnovu njihove genetske strukture, a ne samo prema organu odakle potiču, čime unapređuje istraživanje genetike karcinoma.
Ovo istraživanje demonstrira snagu veštačke inteligencije i dostupnih baza podataka u otkrivanju sličnosti u putevima rasta karcinoma između različitih vrsta. Proučavanjem prirodnih malignih oboljenja kod pasa, istraživači mogu dobiti dragocene uvide koji mogu koristiti u lečenju i prevenciji karcinoma kod ljudi.