Novi sistem vještačke inteligencije predviđa nastanak talasa džinovskih razmera

Nastanak džinovskih talasa koji iznenada izbiju iz mora i prete brodovima i naftnim platformama, predstavlja ozbiljan izazov. Sada, zahvaljujući sistemu veštačke inteligencije obučenom na vekovima podataka, moguće je predvideti kada će se ovi ćudljivi talasi pojaviti, otkrivajući nove uvide u njihovu formiranost.
Talasi džinovskih razmera ne moraju nužno biti najveći talasi na okeanu – definicija samo kaže da ta visina mora biti barem dva puta veća od okolnih talasa. Nastaju zbog interakcija između struja i vetrova, što ih razlikuje od većih, razornijih talasa poput cunamija koji su uzrokovan geoseizmičkim aktivnostima.
Međutim, to ne znači da džinovski talasi sami po sebi nisu opasni. Oni mogu da oštete brodove i naftne platforme, a da stvar bude gora, izgleda da se pojavljuju nasumično. Naučnici su ranije istraživali načine za njihovo predviđanje nekoliko minuta ranije, ali ovaj sveobuhvatni novi sistem mogao bi pružiti opsežnija upozorenja.
Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu započeli su proces tako što su veliku količinu podataka o talasima uložili u sistem veštačke inteligencije. Podaci su prikupljeni sa bova na 158 lokacija širom sveta, koje su radile 24 sata dnevno i sakupile podatke iz preko 700 godina, predstavljajući više od milijardu talasa.
„Naša analiza pokazuje da se nenormalni talasi dešavaju sve vreme“, rekao je Johannes Gemmrich, drugi autor studije. „Zapravo, registrovali smo 100.000 talasa koji mogu biti definisani kao džinovski. To je ekvivalentno otprilike jednom džinovskom talasu koji se javlja svakog dana na bilo kojoj slučajnoj lokaciji na okeanu.“
Tim je iz svoje analize zaključio da najčešći uzrok nastanka džinovskih talasa nije ono što su naučnici mislili. Oni nastaju zbog pojave poznate kao linearno sabiranje talasa, gde se dva talasna sistema prepliću i kratkotrajno se pojačavaju.
„Ako se dva talasna sistema sastanu na moru na način koji povećava šanse za stvaranje visokih vrhova praćenih dubokim dolinama, rizik od ekstremno velikih talasa se javlja“, rekao je Dion Häfner, prvi autor studije.
Tim navodi da bi njihov novi algoritam mogao da bude primenjen na podatke koji dolaze sa bova kako bi se podigao alarm kada tačna kombinacija faktora rizika za džinovske talase nastane u određenom području okeana. Brodarske kompanije bi onda mogle da koriste ove informacije kako bi planirale alternativne rute ako je to neophodno.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.
Izvor: Univerzitet u Kopenhagenu

Često postavljena pitanja (FAQ)

1. Koja je definicija džinovskih talasa?
Džinovski talasi, prema definiciji, moraju biti najmanje dvostruko viši od okolnih talasa na moru.

2. Zašto su džinovski talasi opasni?
Džinovski talasi mogu oštetiti brodove i naftne platforme, čineći ih opasnim za plovidbu i rad na moru.

3. Kako se formiraju džinovski talasi?
Oni nastaju usled interakcija između struja i vetrova na moru, uglavnom zbog pojave poznate kao linearno sabiranje talasa.

4. Koliko često se javljaju džinovski talasi?
Prema istraživanju, džinovski talasi se javljaju često – registrovano je oko 100.000 talasa koji imaju karakteristike džinovskih talasa u toku jednog dana na različitim lokacijama okeana.

5. Kako nova tehnologija može pomoći u predviđanju džinovskih talasa?
Sistem veštačke inteligencije može analizirati podatke sa bova i prepoznati tačnu kombinaciju faktora rizika za nastanak džinovskih talasa, pružajući upozorenje pomorcima i omogućavajući im da planiraju alternativne rute ako je potrebno.