Veštačka inteligencija i humanost kreativnosti: Istraživanje upućuje na ograničenja AI
Summary
Nedavno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Scientific Reports ukazuje na to da iako veštačka inteligencija (AI) pokazuje izvanredne sposobnosti u generisanju ideja, još uvek ne može da se meri sa ljudskom kreativnošću. Studija je posebno fokusirala na AI chatbotove i […]
Nedavno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Scientific Reports ukazuje na to da iako veštačka inteligencija (AI) pokazuje izvanredne sposobnosti u generisanju ideja, još uvek ne može da se meri sa ljudskom kreativnošću. Studija je posebno fokusirala na AI chatbotove i njihovu izvedbu u zadatku Alternativne upotrebe, testu koji je dizajniran da meri divergentno razmišljanje.
Tokom testa, ChatGPT, GPT4 i Copy.Ai kompanije OpenAI su dobili određene zadatke da generišu što više mogućih upotreba za predmete poput kutije, olovke ili sveće u roku od trideset sekundi. Iznenada, chatbotovi su proizveli originalne i kreativne ideje za ove predmete. Kada su istraživači dodali kriterijum kvaliteta zadacima, odgovori chatbotova su se dalje poboljšali. U studiji je takođe učestvovalo 256 ljudskih učesnika.
Međutim, studija je priznala ograničenja korišćenja testova koje su osmislili ljudi kako bi se procenila izvedba AI. Izveštaj je istakao da su ljudi često davali veći udeo slabih ideja, koje su izostale u odgovorima chatbotova. Istraživači su objasnili ove razlike kao varijacije u ljudskoj izvedbi, uključujući neuspehe u asocijativnim i izvršnim procesima, kao i motiva. Važno je napomenuti da je studija fokusirana samo na izvedbu u zadatku divergentnog razmišljanja, kao jednom aspektu kreativnosti.
Nalazi ne impliciraju da se veštačka inteligencija razvija kao jedinstveno ljudska kreativna sposobnost. Umesto toga, ukazuju na to da veštačka inteligencija može da se ističe u testovima kreativnosti, ali ne nužno i da izrazi kreativnost sličnu ljudskoj. Ova istraživanja doprinose boljem razumevanju kako ljudi i mašine pristupaju kreativnim zadacima.
Da bi ocenili odgovore, istraživači su koristili dva metoda. Prvi metod je koristio algoritam za određivanje bliskosti sugestija sa originalnom namenom predmeta. Drugi metod je uključivao šestoro ljudskih procenitelja koji su ocenjivali svaki odgovor prema skalama kreativnosti i originalnosti. Na osnovu ovih procena, prosečne ocene ljudi i AI su upoređene, pri čemu su najbolje ocenjeni ljudi nadmašili AI.
Cilj studije nije bio da pokaže efikasnost AI u zamenjivanju ljudi, rekao je Simone Grassini, ko-leader istraživanja i vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Bergenu. Grassini je naglasio da je tehnologija napredovala u oponašanju ljudskog ponašanja, ali nema sposobnost mašina da se angažuju u originalnom razmišljanju.
Neki stručnjaci sugerišu da je izvedba veštačke inteligencije u testovima kreativnosti više odraz njene memorije i obuke, nego prave kreativnosti i originalnosti. Veza između zadataka koji su dodeljeni AI modelima i merena kognitivna sposobnost zahteva dalje istraživanje. Dok AI nastavlja da se razvija i unapređuje rutinske zadatke, poređenje između mašina i ljudi u rešavanju kreativnih problema ostaje tema kontinuirane debate.
Zaključno, iako je veštačka inteligencija pokazala impresivne sposobnosti u testovima kreativnosti, još uvek zaostaje za ljudskim umovima u generisanju zaista inovativnih i originalnih ideja. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razumeli jedinstveni procesi ljudske kreativnosti i način na koji AI modeli pristupaju zadacima rešavanja problema.