Profesor O’Sullivan o kritici scenarija o veštačkoj inteligenciji

Profesor Bari O’Saliven, stručnjak za veštačku inteligenciju i profesor veštačke inteligencije na Univerzitetu u Korku, nedavno je dao intervju za BreakingNews.ie u kojem je kritikovao scenarije o propasti koji su povezani sa veštačkom inteligencijom (VI) kao „neodgovorne“. On smatra da je hajp i zastrašivanje oko veštačke inteligencije neosnovano i da je važno da smanjimo naša očekivanja u vezi sa ovom tehnologijom.

Profesor O’Saliven ističe neodgovornost izjava koje ukazuju da VE predstavlja egzistencijalnu pretnju za čovečanstvo. On tvrdi da oni koji razvijaju tehnologiju imaju odgovornost da se obezbedi njen odgovoran i etički način upotrebe. Takođe se poziva na Amarin zakon, koji tvrdi da imamo tendenciju da precenimo kratkoročni uticaj tehnologije i potcenjujemo njen dugoročni efekat.

Iako je generativna veštačka inteligencija, poput Chat GPT, napredovala u mogućnosti da kreira skripte ili eseje, daleko je od toga da potpuno zameni ljude. Ipak, profesor O’Sullivan priznaje potrebu za zaštitnim merama i zakonodavstvom kako bi se regulisala veštačka inteligencija. Zapravo, on je bio potpredsednik Evropske komisije Visokog stručnog tela za veštačku inteligenciju, koje je doprinelo AI aktu – okviru za etičku upotrebu veštačke inteligencije koji trenutno razmatraju zemlje EU.

Profesor O’Sullivan naglašava da obični ljudi već decenijama koriste veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu. Od pretraživača poput Google-a do algoritama za preporuke na platformama poput Netflix-a i Spotify-a, VE je već duboko integrisana u naše društvo.

Jedan od aspekata u kojem veštačka inteligencija često greši u predviđanjima je njen prikaz u naučnoj fantastici, gde se prikazuje kao sila koja će potčiniti čovečanstvo. Profesor O’Sullivan tvrdi da su takve ideje nerealne i da neki pojedinci iznose takve izjave kako bi izbegli da budu na „pogrešnoj strani istorije“.

Baveći se zabrinutošću zbog gubitka poslova usled veštačke inteligencije, profesor O’Sullivan veruje da tehnologija menja način na koji radimo, ali ne nužno i ukida poslove. On ističe da prethodni tehnološki napretci nisu doveli do masovne nezaposlenosti. Umesto toga, ljudi se prilagođavaju i stiču nove veštine. VE i automatizacija takođe imaju potencijal da povećaju produktivnost pružajući radnicima vrednije zadatke i smanjujući rutinski rad.

Profesor O’Sullivan takođe upozorava na moguću zloupotrebu VE, posebno u realnom prepoznavanju lica. Problem nije u samoj tehnologiji već u načinu njenog korišćenja. Brine kada ljudi nemaju saglasnost ili saznanje o nadzoru koji uključuje prepoznavanje lica. Međutim, preduzimaju se koraci kako bi se regulisala upotreba realnog prepoznavanja lica u cilju zaštite prava na privatnost.

Zaključno, profesor O’Sullivan poziva na pravilnu i etičku upotrebu veštačke inteligencije, kao i razvoj snažne i funkcionalne tehnologije. Umesto da se prepustimo panici i naučnofantastičnim scenarijima, zagovara odgovornu primenu i uspostavljanje odgovarajućeg zakonodavstva i okvira za upotrebu VE.