Студија открива утицај океанских струја на ротацију ледене коре Европе

Концепт ванземаљског живота био је извор фасцинације и за научнике и за ширу јавност током дужег периода. А најновије истраживање НАСА Лабораторије за млазни погон, које је објављено у ЈГР: Планетс, нуди више доказа да постоји живот ван нашег света. Студија показује утицај океанских струја на ротацију ледене коре Европе. Ово указује да унутрашњи океан Месеца можда помера ледену шкољку. Можда би могао да убрза и успори своју ротацију током времена.

Због свог потенцијала да подржава живот, Европа, један од највећих Јупитерових сателита, дуго је привлачила пажњу истраживача. У складу са ранијим студијама, ледена спољашњост Европе највероватније је слободно лебдела. Ротирао се темпом другачијим од унутрашњег камењара и океана. Најновија студија је, међутим, прва која показује како океанске струје могу изазвати ротацију ледене шкољке Европе.

Истраживачи су симулирали кретање европских океанских струја користећи компјутерско моделирање да би дошли до својих закључака. Научници су израчунали отпор или хоризонталну силу. Ово је сила коју океан месеца примењује на слој леда изнад њега. Циљ је био да се утврди како ће снага океанских струја и њихов отпор према леденој површини допринети геолошким карактеристикама уоченим на спољашњости Европе. Симулације су показале да гребени и пукотине на површини Месеца могу бити последица ледене шкољке. Ледена шкољка се постепено издужује и урушава док је гурају и повлаче океанске струје током времена.

Чињеница да мисија НАСА Европа Клипер може бацити више светла на окретање ледене шкољке Европе чини ово истраживање посебно интригантним. Научници ће моћи прецизно да утврде брзину ротације ледене шкољке. Анализом података које је летелица прикупила, овај задатак ће бити завршен. Мисија ће посматрати позиције карактеристика ледене површине. Циљ је да се процени да ли се месечева ледена шкољка временом померила,

Хамисх Хаи, истраживач са Универзитета у Оксфорду и главни аутор студије, изјавио је да сада када смо свесни потенцијалне везе унутрашњих океана обе планете са њиховим површинама. Уз ово, можда ћемо моћи да сазнамо више о њиховој геолошкој прошлости, као и о европској. Можда би било корисно користити ово истраживање да бисмо разумели како су се брзине ротације других светова океана развијале током времена.

Резултати такође наглашавају колико је важно схватити како циркулација океана функционише у ванземаљским срединама. Истраживачи су направили детаљне симулације океана Европе користећи методе развијене за проучавање Земљиног океана. Ово им омогућава да испитају суптилности циркулације воде и како загревање и хлађење утичу на то.

Главни научни циљ мисије Европа Клипер је проналажење потенцијалних станишта за живот која би могла постојати под леденим месецом Јупитера. Темељно истраживање Европе које је спровела мисија биће корисно истраживачима. То ће им помоћи да разумеју астробиолошки потенцијал за настањиве светове изван Земље.