Претња од дезинформација које покреће вештачка интелигенција надвија се над изборима у Великој Британији и САД

Избори следеће године у Британији и САД могли би се суочити са значајним изазовом јер стручњаци упозоравају на пораст дезинформација које покреће вештачка интелигенција. Генерисане слике, текст и деепфаке видео снимци могли би да постану вирални, покретани ројевима пропагандних ботова са вештачком интелигенцијом, који манипулишу и убеђују кориснике у огромним размерама.

Током конгресног саслушања у Вашингтону, Сем Алтман, извршни директор ОпенАИ, творца ЦхатГПТ-а, изразио је забринутост у вези са моделима који стоје иза најновије генерације АИ технологије, наглашавајући њихов потенцијал да обману кориснике. Алтман је нагласио потребу за регулативом, образовањем јавности и транспарентношћу да би се ова питања ефикасно решила.

Риши Сунак, премијер Велике Британије, обећао је да ће преузети водство у минимизирању опасности повезаних са АИ. Забринутост око вештачке интелигенције порасла је након открића у генеративној вештачкој интелигенцији, о чему говоре алати као што су ЦхатГПТ и Мидјоурнеи, који могу произвести убедљив текст, слике, па чак и гласовни садржај на захтев.

За разлику од ранијих таласа пропагандних ботова који су се ослањали на унапред написане поруке или „плаћене тролове“ да би се ручно бавили људима, технологије као што је ЦхатГПТ отварају врата интерактивном мешању у изборе у невиђеним размерама. Вештачка интелигенција обучена да пропагира одређене тачке разговора могла би да ангажује противнике у бескрајним дебатама док истовремено убеђује посматраче на хиљадама налога на друштвеним мрежама.

Професор Мајкл Вулдриџ са британског института Алан Тјуринг идентификовао је дезинформације које покреће вештачка интелигенција као највећу забринутост у вези са АИ технологијом. Он је изразио забринутост због способности цхатботова као што је ЦхатГПТ да генеришу прилагођене дезинформације које циљају на одређене групе гласача, омогућавајући са лакоћом креирање лажних вести.

Иако је изражена забринутост у вези са употребом генерисаних слика за збуњивање и дезинформисање, Алтман их је одбацио, повлачећи паралелу са почетним утицајем Пхотосхопа, што је довело до тога да људи постану скептичнији према манипулисаним сликама. Међутим, како способности вештачке интелигенције настављају да напредују, све је већа потешкоћа у разликовању истине од лажи на мрежи, било да се ради о грешкама које се шире или намерним кампањама дезинформација.

Клонирање гласа, што је илустровано видео снимком америчког председника Џоа Бајдена, такође се појавило као истакнуто питање. У овом случају, технологија симулације гласа трансформисала је Бајденов говор о слању тенкова у Украјину у напад на трансродне особе. Клип је брзо постао виралан, што је изазвало друге лажне ствари и изазвало забринутост због злоупотребе технологије клонирања гласа.

Фирма за сајбер безбедност Рецордед Футуре упозорила је да лажни актери већ продају услуге клонирања гласа на мрежи, укључујући могућност клонирања гласова корпоративних руководилаца и јавних личности. Они су нагласили потребу за широким образовањем и свешћу како би се ублажила претња како се приближавају амерички председнички избори.

Студија коју је спровео НевсГуард, организација која прати дезинформације и дезинформације, открила је да су и ЦхатГПТ и Гоогле-ов Бард цхатбот били способни да генеришу лажне наративе вести. Све већа распрострањеност веб-сајтова за вести и информације које генерише вештачка интелигенција додатно појачава хитност решавања овог проблема.

Стивен Брил, ко-извршни директор НевсГуарда, изразио је забринутост због потенцијалне експлоатације технологије цхатбот за масовну производњу варијација лажних прича. Намерно ширење лажних наратива представља значајну опасност коју технолошка индустрија и владе морају одмах решити.

У закључку, предстојећи избори у Великој Британији и САД суочавају се са огромним изазовом који представљају кампање дезинформација које покреће вештачка интелигенција. Пролиферација садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом, укључујући слике, текст и дубоко лажне видео записе, има потенцијал да манипулише јавним мњењем у размерама без преседана, што захтева ефикасну регулативу, подизање свести јавности и мере транспарентности.