Највиши француски уставни суд одобрио надзор вештачке интелигенције за Олимпијске игре, изазивајући забринутост за приватност и обликујући законодавство ЕУ

У значајном развоју догађаја који је подстакао дебате око права на приватност, највиши уставни суд Француске је санкционисао коришћење надзора који покреће вештачка интелигенција (АИ) током предстојећих Олимпијских игара. Ова одлука представља ударац за учеснике кампања за приватност који су изразили забринутост у вези са потенцијалним импликацијама система за надзор вођених вештачком интелигенцијом.

Пре само два месеца, француска национална скупштина усвојила је закон који дозвољава експерименталну употребу напредних технологија за надзор у настојању да одржи безбедност на Играма, за које се очекује да ће привући огромну гомилу од око 600.000 људи. Новоодобрена правила дозвољавају примену аутоматизованог надзора видео камера, где ће се АИ алгоритми који скенирају слике у реалном времену користити за откривање сумњивих активности као што су гужве и пртљаг без надзора.

Катализатор за ове мере био је хаос који је настао током прошлогодишњег финала Лиге шампиона између Ливерпула и Реал Мадрида на Стад де Франсу. Навијачима, укључујући и децу, стављен је сузавац, а бројне присталице пријавиле су инциденте крађе. Ови инциденти су појачали забринутост за безбедност, што је навело француску владу да истражи иновативна решења.

Иако је коришћење надзора вештачке интелигенције на Олимпијади добило зелено светло, француски уставни савет је прецизирао да су мере ограничене на спортске, рекреативне или културне догађаје, са примарним циљем спречавања кршења јавног реда. Ови прописи ће остати на снази до марта 2025., чиме ће Француска бити прва земља у Европској унији која је усвојила надзор помоћу вештачке интелигенције. Међутим, одлука је наишла на снажно противљење 38 група за људска права, које тај потез виде као „опасан преседан за друге европске земље“. У отвореном писму, истакнуте организације као што су Амнести интернешенел, Хуман Ригхтс Ватцх и Биг Бротхер Ватцх тврде да предлози представљају значајну претњу грађанским слободама и демократским принципима.

Групе за људска права су изразиле забринутост да камере са вештачком интелигенцијом могу ненамерно да сниме личне покрете, укључујући положаје тела, ход и гестове, чиме би угрозили право на приватност и заштиту података. Њихова бојазан произилази из потенцијалне злоупотребе или неовлашћеног приступа овим осетљивим информацијама, што може имати далекосежне последице по појединце.

Штавише, одлука Француске да настави са надзором вештачке интелигенције за Олимпијаду, коју подржава уставни суд, има потенцијал да утиче на коначни облик предложеног закона о вештачкој интелигенцији у Европској унији. Одбор посланика Европског парламента недавно је прегледао закон и гласао за групу од 12 амандмана, од којих један укључује потпуну забрану препознавања лица у реалном времену.

Предстојеће гласање у пуном саставу Европског парламента, заказано за јун, одредиће судбину ових амандмана. Након тога, законодавство ће се даље усавршавати кроз сарадњу са Европском комисијом и државама чланицама. Француска влада је поздравила одлуку уставног суда, верујући да ће она омогућити усавршавање безбедносних структура за Игре следеће године. Међутим, текуће расправе око надзора вештачке интелигенције наглашавају деликатну равнотежу између обезбеђивања јавне безбедности и заштите права на приватност појединца.