НАСА-ин револуционарни концепт погона има потенцијал да досегне међузвездани простор за мање од пет година

НАСА-ина најновија погонска технологија је узбудљив и револуционаран напредак у истраживању свемира. Постоји могућност да би то могло учинити изводљивим за човечанство да изађе ван нашег соларног система за мање од пет година. Финансирање од 175.000 долара за рану фазу од НАСА-е је дато концепту употребе погонског система са пелетним снопом за будући развој. Упоређујући овај систем са конвенционалним ракетама на хемијско гориво, главна предност је то што може да носи теже терете до 1 тоне.

План, који води авио-инжењер из Лос Анђелеса Артур Давојан са Универзитета Калифорније, позива на коришћење система са две свемирске летелице за овај пројекат. Прва летелица би се лансирала у међузвездани простор, а друга би орбитирала око Земље. Свемирска летелица у орбити би распоредила микроскопске честице на међузвездану летелицу помоћу ласера. Ласерска аблација подразумева загревање честица ласерима док се не растопе у плазму. То је такође техника која се користи за даље убрзање пелета.

До спољних планета свемирска летелица би могла да стигне за мање од годину дана. Три године је време које би отприлике требало да се дође до 100 АЈ. Такође, било би потребно око петнаест година да се дође до соларног гравитационог сочива на 500 АЈ захваљујући технологији погона пелетног снопа. Поређења ради, сонди Воиагер 1 било је потребно 35 година да отпутује 122 АЈ од Земље до међузвезданог простора 2012. Свемирски брод од 1 тоне са пелетним снопом могао би да обави исту мисију за мање од пет година, према тренутним прогнозама.

Ова идеја о погону је интригантна из неколико разлога. Једна је могућност људског истраживања и колонизације екстрасоларних планета у току људског живота. Давојанов тим је одлучио да користи пелете, а не само ласере као што су претходни покушаји једрења. То је зато што се пелете могу гурнути ласерима релативно мале снаге. Пелети показују мање дивергенције од ласерских зрака. Ово нам омогућава да убрзамо тежу свемирску летелицу, како је Давојан описао Мету Вилијамсу из Универсе Тодаи.

Експерименти ће се изводити током прве фазе финансирања НАСА Иновативних и напредних концепата (НИАЦ). Демонстрирање доказа концепта је следећи циљ овог пројекта. Кроз финансирање, тим има за циљ да изврши опсежно моделирање различитих подсистема у предложеној архитектури погона. Такође, надају се да ће предузети доказе о експерименталним тестовима концепта. Ово ће им омогућити да покажу да је предложени концепт погона изводљив. На овом раном нивоу финансирања, пројекат је био један од 14 који су финансирани.