Моћ и напредак: испитивање утицаја технологије и вештачке интелигенције на просперитет

Мрачно доба, често повезано са недостатком напретка и просперитета, није било потпуно лишено напретка. Пољопривредне и грађевинске технологије су цветале током ове ере, што је довело до повећања богатства и изградње величанствених катедрала широм Европе. Међутим, период је био оптерећен дубоком неједнакошћу, са економским добицима концентрисаним у рукама елите. Док улазимо у 2023. годину, економисти Сајмон Џонсон и Дарон Ацемоглу са МИТ-а тврде да питање ко има користи од технолошког напретка остаје релевантно питање. У својој новој књизи „Моћ и напредак: Наша 1000-годишња борба око технологије и просперитета“, они истражују историјску дистрибуцију користи и удубљују се у потенцијалне економске и политичке импликације вештачке интелигенције (АИ) и аутоматизације у данашње време.

Ацемоглу и Џонсон, познати по својој претходној сарадњи на политичком и економском напретку, истичу изузетне дугорочне користи које је технологија донела друштву. Они признају да је човечанство прешло дуг пут и да су научни и технолошки напредак одиграли кључну улогу на овом путу. Међутим, они такође наглашавају да су патња и угњетавање пратили овај напредак кроз историју, укључујући индустријску револуцију. Они скрећу пажњу на борбу са којима су се радници суочавали да би имали користи од огромног повећања продуктивности тог времена. Аутори тврде да се заједнички просперитет може повратити поновним проценом нашег тренутног пута опсесије вештачком интелигенцијом и осигуравањем да технологија остане корисна људима, а не да их замени.

Ацемоглу и Џонсон изражавају скептицизам у погледу тренутног развоја АИ, посебно његовог фокуса на реплицирање људске интелигенције. Они тврде да многи АИ програми, иако су дизајнирани да замене људски рад, не задовољавају агилност људског ума и способности за решавање проблема. Аутори тврде да АИ треба да даје приоритет стварању алата који повећавају маргиналну продуктивност, подстичући фирме да запосле више радника, а не да једноставно аутоматизују задатке без додавања значајне економске вредности. Они предлажу алтернативни приступ АИ, залажући се за његову употребу као средство за оснаживање радника и повећање њихове вредности, посебно у секторима са нижим платама као што је здравствена нега у кући.

Ацемоглу и Џонсон су такође расветлили политичке последице вештачке интелигенције. Они истичу забринутост у вези са технологијама за надзор, алатима за препознавање лица, прикупљањем података и ширењем дезинформација. Аутори скрећу пажњу на то како употреба вештачке интелигенције може да доведе до самопојачавајуће динамике, доносећи економску корист неколицини, истовремено подривајући шире демократско учешће. Да би се позабавили овим изазовима, они предлажу различите политичке одговоре, укључујући власништво над подацима за кориснике интернета, пореску реформу која фаворизује запошљавање у односу на аутоматизацију, разноврсну подршку у високотехнолошком истраживању и регулацију онлајн платформи за сузбијање дезинформација вођених алгоритмима.

Ацемоглу и Јохнсон имају за циљ да прошире јавни дискурс о АИ изван лидера индустрије. Они се залажу за дубље испитивање људске активности, друштвених приоритета и економских могућности када се разматра утицај нових технологија. Аутори наглашавају важност дебата које се не фокусирају само на технолошку бриљантност већ и на то да ли ове иновације служе интересима људи. Они позивају на расправе које каналишу технологију како би дале боље резултате и наглашавају потребу за колективним доношењем одлука како би се технологија усмерила ка промовисању јавног добра.

„Моћ и напредак: Наша 1000-годишња борба око технологије и просперитета“ аутора Ацемоглуа и Џонсона подстиче нас да преиспитамо расподелу користи у односу на технолошки напредак, посебно у контексту вештачке интелигенције. Аутори позивају на преиспитивање наше тренутне путање, залажући се за помак ка вештачкој интелигенцији која побољшава људску продуктивност, оснажује раднике и штити демократско учешће. Проширујући јавну дискусију и узимајући у обзир друштвене приоритете, можемо обликовати технологију која ће служити колективним интересима друштва и постићи заједнички просперитет у дигиталном добу.