Како ће НАСА-ин римски телескоп мапирати универзум са огромном количином података, наследивши Џејмса Веба
Summary
Следећи велики свемирски телескоп је НАСА-ин римски телескоп. Сакупиће податке без преседана како би одговорили на нека од најхитнијих питања астрофизике. Иако је првенствено геодетски телескоп, моћи ће да ухвати шире видно поље од Хабла и Џејмса Веба. Еквивалентни степен […]

Следећи велики свемирски телескоп је НАСА-ин римски телескоп. Сакупиће податке без преседана како би одговорили на нека од најхитнијих питања астрофизике. Иако је првенствено геодетски телескоп, моћи ће да ухвати шире видно поље од Хабла и Џејмса Веба. Еквивалентни степен детаљног богатства биће доступан. Инфрацрвене слике које је направио Роман биће 200 пута веће од Хаблових. Прикупљајући податке из милијарди галаксија, моћи ће да направи „3Д модел универзума“. Покретање Романове мисије очекује се најкасније 2027. године.
Роман ће имати далеко веће видно поље од Хабла и Веба, вешт у зумирању ради бољег погледа на одређена подручја неба. Роман ће моћи да сними целу галаксију, на пример, у једном кадру. С друге стране, 400 Хуббле слика из различитих опсервација је комбиновано да би се створио недавни мозаик наше оближње галаксије, Андромеде. Роман ће омогућити истраживачима да направе само две фотографије огромне сцене са истом количином информација. Захваљујући већим фотографијама биће прикупљена рекордна количина података.
Неким од најизазовнијих астрофизичких тема помоћи ће Романов свеобухватан поглед на универзум. Тестирање опште теорије релативности Алберта Ајнштајна је један од циљева. Роман ће понудити информације које ће научницима омогућити да прецизно одреде локацију и раздвајање милиона галаксија. То ће им помоћи да разумеју различите стопе ширења универзума. Исход ће показати да ли је Ајнштајновој теорији гравитације потребна ревизија.
Романова мисија такође укључује искоришћавање гравитационог микроленсинга за проналажење хиљада нових егзопланета у нашој галаксији. Са милијардама звезда које треба пребројати, Роман ће понудити „веома прецизан попис броја звезда које ће угостити егзопланете“. Коронаграф ће бити Романов други примарни инструмент. Намерава да сними егзопланете које су у близини своје матичне звезде поред тога што ће моћи да открије нове егзопланете. Да би се побољшао квалитет слике, коронаграф ће правити корекције у реалном времену на Роману док покушава да директно ухвати велике планете попут Јупитера.
ЕСА обезбеђује три кључне технолошке компоненте за римски пројекат у замену за приступ подацима мисије и место за столом. „Звездане трагаче” обезбедиће свемирска агенција. „Трагачи звезда“ су мали телескопи у свемирском броду који непрекидно прате звезде да би утврдили њихов положај на небу. Пре него што соларни панели свемирске летелице буду распоређени, она ће понудити батерије које ће помоћи у њеном напајању. Коначна тачка се односи на детекторе за уграђени коронограф, који ће такође бити обезбеђени. Ако коронограф буде успешан, послужиће као мерило за технологију која се користи у предстојећим свемирским опсерваторијама. Циљ им је да директно фотографишу планете сличне Земљи у зони за становање њихове родитељске звезде.