Извршни директор ОпенАИ позива Конгрес на лиценцирање за напредни развој вештачке интелигенције, покрећући дебату о регулативи

У недавном сведочењу пред Сенатским правосудним подкомитетом за приватност, технологију и закон, Сем Алтман, извршни директор ОпенАИ, предложио је да се од компанија захтева да добију савезну лиценцу пре него што развију напредне технологије вештачке интелигенције (АИ), укључујући и ОпенАИ. ЦхатГПТ. Алтман је нагласио потребу за регулаторном интервенцијом влада како би се позабавили ризицима повезаним са све снажнијим АИ моделима.

Алтман је сугерисао да би америчка влада могла да примени комбинацију захтева за лиценцирање и тестирање за ауторегресивне (АР) моделе који превазилазе одређени праг могућности. Овај предлог је добио позитивне повратне информације од сенатора широм страначких линија, који се боре да наметну прописе технолошкој индустрији која се брзо развија. Током саслушања, неки посланици су изразили жаљење што Конгрес није предузео сличне радње да регулише интернет и друштвене медије када су се појавили.

Међутим, стручњаци упозоравају да не треба на брзину наметати строга владина ограничења напредној вештачкој интелигенцији. Критичари на друштвеним медијима су тврдили да би такви прописи могли фаворизовати етаблиране компаније као што су ОпенАИ, Гугл и Мајкрософт, што би потенцијално довело до регулаторног хватања и гушења конкуренције од стране ривала у настајању. Иако Алтман нема лични удео у ОпенАИ-овој подружници са ограниченим профитом, изнета је забринутост у вези са потенцијалним мотивима за ограничавање приступа тржишту за стартапове.

Патрицк Хедгер, извршни директор Савеза за заштиту пореских обвезника, изразио је скептицизам у вези са предложеним приступом лиценцирању, називајући га „још једном глупом лиценцом за рад“. Он је изразио забринутост да би, иако би Алтманове намере могле бити племените, веће компаније могле да искористе регулаторни оквир, стварајући препреке за улазак конкурената. Хеџер је истакао да се ИБМ, још један тежак у индустрији, такође залагао за прописе о вештачкој интелигенцији током саслушања у Сенату.

Алтман је касније разјаснио свој став, наводећи да би регулатива требало да се примењује на моделе изнад одређеног прага способности, са фокусом на обезбеђивање безбедности вештачке опште интелигенције (АГИ). Он је нагласио важност избегавања регулаторног хватања и заштите модела отвореног кода и малих стартупа.

Неки тврде да се потенцијалне опасности од вештачке интелигенције преувеличавају и да технологија има потенцијал да поједностави постојеће системе у различитим секторима. Хеџер је упозорио да се иновације вештачке интелигенције не гуше прекомерном регулативом, повлачећи паралелу са успехом интернета, који је цветао због своје релативно нерегулисане природе.

Како се дебата наставља, постављају се питања о томе да ли Конгрес, или било које управљачко тело, поседује способност да ефикасно обузда напредну вештачку интелигенцију током њеног експлозивног раста. Технолошки предузетник Алекс Хармсен, који је интензивно радио са софтвером вештачке интелигенције, изразио је забринутост због брзог темпа развоја вештачке интелигенције, тврдећи да и нерегулисани и регулисани сценарији представљају изазове које човечанство може тешко да контролише. Хармсен сматра да модели отвореног кода, а не само они великих компанија, представљају значајне ризике и да би изградња свеобухватног регулаторног оквира била изузетно тешка.

Коначно, дискусија око регулације вештачке интелигенције наглашава потребу за пажљивим разматрањем и уравнотеженим приступима за решавање потенцијалних ризика уз подстицање иновација у овој области која се брзо развија.