*EN Вештачка интелигенција

Pravna borba između New York Times-a i OpenAI: Budućnost autorskih prava u doba veštačke inteligencije

Summary

Tehnološki napredak poslednjih decenija doneo je velike promene u načinu pristupa informacijama i sadržaju. Međutim, ova transformacija nije bila bez pravnih izazova, naročito u vezi autorskih prava. Najnoviji primer ovog kompleksnog problema predstavlja pravna borba između kompanije New York Times […]

Pravna borba između New York Times-a i OpenAI: Budućnost autorskih prava u doba veštačke inteligencije

Tehnološki napredak poslednjih decenija doneo je velike promene u načinu pristupa informacijama i sadržaju. Međutim, ova transformacija nije bila bez pravnih izazova, naročito u vezi autorskih prava. Najnoviji primer ovog kompleksnog problema predstavlja pravna borba između kompanije New York Times i OpenAI, kreatora veštačke inteligencije poznate kao ChatGPT.

Prošle godine, New York Times je podneo tužbu protiv OpenAI i Microsofta, tvrdeći da su ove kompanije koristile autorski zaštićen sadržaj Times-a za obučavanje svojih AI modela, a zatim profitirale od toga. OpenAI je negirao kršenje zakona, ali suština pitanja ostaje: koliko novi tehnološki alati mogu koristiti autorski zaštićeni materijal bez explicitne dozvole i kompenzacije?

Ova pravna borba podseća na slučaj Napster-a, popularne platforme za deljenje fajlova krajem 1990-ih. Sudski spor protiv Napster-a je postavio presedan za tretman autorskih prava od strane tehnoloških platformi. Međutim, to je bilo pre pojave iPhone-a, YouTube-a i generativne veštačke inteligencije.

Ovaj slučaj ne samo da postavlja pitanje budućnosti novinarskog poslovanja, već i budućnosti autorskih zakona, inovacija i konkretno budućnosti OpenAI i drugih kompanija koje se bave generativnom veštačkom inteligencijom. Neki zagovornici tehnološkog napretka tvrde da bi ograničavanje upotrebe AI moglo gušiti inovacije u njihovom ranom razvoju. S druge strane, medijske kompanije insistiraju na tome da čak i uzbudljive tehnološke kompanije moraju platiti kada koriste autorski zaštićeni sadržaj.

Pravni stručnjaci i posmatrači slažu se da je tužba New York Times-a protiv OpenAI-a važna. Times ima čvrstu osnovu za tužbu, ali OpenAI ima mnogo toga da izgubi – možda čak i svoje postojanje.

OpenAI je ponudio jednostavno rešenje ovog sukoba – unapred platiti vlasnicima autorskih prava. Kompanija već ima licencne ugovore sa organizacijama poput Associated Press-a i Axel Springer-a. Ipak, koliko je OpenAI spreman da plati medijima još uvek ostaje nejasno.

New York Times nije jedini koji tuži OpenAI i druge tehnološke kompanije zbog kršenja autorskih prava. Lista autora i zabavljača koji su podigli tužbe protiv ovih kompanija raste od trenutka kada je ChatGPT prvi put predstavljen 2022. godine.

Iako je ova situacija vrlo složena, istorija nas uči da tehnološki napredak često dovodi do pravnih izazova, ali i do uspostavljanja novih pravila. Kao što je presuda u korist Sony-ja i Betamax videorekordera 1984. godine omogućila ljudima da snimaju TV emisije bez kršenja autorskih prava, tako bi i ovaj slučaj mogao postaviti nove standarde za tehnološke inovacije i autorska prava.

Ipak, odgovori na ova pitanja neće biti brzo dostupni. Presuda u slučaju New York Times-a protiv OpenAI-a trajat će godinama, a čak i tada, mnoga pitanja i dalje će ostati otvorena. „Mislim da generativna AI može značajno uticati na autorska prava, baš kao što je to bilo i sa štamparskom presom,“ rekao je Džejms Grimelmen, profesor prava digitalnih informacija na Pravnom fakultetu Cornell. Ali, za to će verovatno biti potrebno malo više vremena, piše Vox. (Telegraf.rs)

Često postavljana pitanja o pravnoj borbi između New York Times-a i OpenAI:

1. Koje kompanije su uključene u pravnu borbu?
– Pravna borba je između kompanija New York Times i OpenAI, ali je New York Times podneo tužbu i protiv Microsofta.

2. Koje je kršenje autorskih prava tvrdila New York Times?
– New York Times je tvrdio da su OpenAI i Microsoft koristile autorski zaštićen sadržaj Times-a za obučavanje svojih AI modela, a da nisu dobili dozvolu ili kompenzaciju za to.

3. Šta je ChatGPT?
– ChatGPT je veštačka inteligencija koju je kreirala kompanija OpenAI.

4. Kako je pravni slučaj New York Times-a protiv OpenAI-a važan?
– Pravni slučaj postavlja pitanje vezano za autorska prava i budućnost generativne veštačke inteligencije. Odluka u tom slučaju može postaviti nove standarde za tehnološke inovacije i autorska prava.

5. Koje su moguće posledice za OpenAI?
– OpenAI može suočiti sa velikim gubicima, uključujući čak i gubitak postojanja.

6. Kakvo je rešenje koje je ponudio OpenAI za ovaj sukob?
– OpenAI je ponudio da unapred plati vlasnicima autorskih prava kao rešenje za ovaj sukob.

Definicije:

1. Autorska prava – pravni koncept koji pruža zaštitu originalnih kreativnih dela, poput knjiga, muzike, filmova i slično, od kopiranja i korišćenja bez dozvole.

2. Veštačka inteligencija (AI) – sposobnost mašina da izvršavaju zadatke koji normalno zahtevaju ljudsku inteligenciju, kao što su prepoznavanje slika, obrada jezika ili donošenje odluka.

3. Generativna veštačka inteligencija – podvrsta veštačke inteligencije koja može generisati originalan sadržaj, kao što su tekstovi, slike ili muzika.

Preporučeni linkovi:

New York Times
OpenAI
Microsoft
Associated Press
Axel Springer
Vox